Спичановићу продужен притвор за још три мјесеца: Злоупотреба АНБ-а у служби ДПС приватне државе
Драго Спичановић, Баранин и некада један од најутицајнијих људи безбједносног сектора Црне Горе, остаје у притвору још три мјесеца, одлуком Вијећа Врховног суда Црне Горе. Истом одлуком, притвор је продужен и Александру Мијајловићу.
Спичановић, који је током каријере обављао поред осталих и функције начелника Центра безбједности Бар, помоћника директора Управе полиције Црне Горе, као и високог функционера Агенције за националну безбједност, притворен је због основане сумње да је починио кривична дјела стварање криминалне организације и одавање тајних података.
Врховни суд је, поступајући по предлогу Специјалног државног тужилаштва од 26. децембра, оцијенио да у односу на оба окривљена и даље постоји опасност од бјекства, могућност утицаја на свједоке, као и реална опасност од понављања кривичног дјела, због чега је притвор продужен до 3. априла 2026. године.
Према наводима из наредбе о спровођењу истраге, Александар Мијајловић се сумњичи да је у периоду од 2018. до фебруара 2024. године организовао и руководио криминалном организацијом која је дјеловала на територији Црне Горе, са циљем вршења тешких кривичних дјела ради стицања незаконите добити и моћи. Како се наводи, та организација имала је јасно дефинисану хијерархију, унапријед одређене улоге за своје припаднике, дуготрајно планирано дјеловање, као и спремност на примјену насиља и застрашивања.
У оквиру тог дјеловања, Драго Спичановић се сумњичи да је као службено лице злоупотребљавао свој положај тако што је прикупљао и неовлашћено достављао повјерљиве и тајне податке организатору криминалне организације, укључујући информације из полицијских и безбједносних евиденција, као и податке означене степеном тајности „Тајно“, чије је одaвање могло имати штетне посљедице по безбједност Црне Горе.
Посебну тежину овом случају даје чињеница да је ријеч о човјеку који је годинама важио за једног од најпоузданијих кадрова бившег режима, као и за изразито лојалног присталицу Демократске партије социјалиста и њеног дугогодишњег лидера Мила Ђукановића — што је у политичким и безбједносним круговима било општепознато.
У јавности су раније изношене и тврдње да је Спичановић, кроз неформалне комуникационе канале и партијске кругове, заузимао изразито антисрпске ставове и подржавао активности које су могле допринијети међунационалним тензијама, што је изазивало посебну забринутост, имајући у виду функције које је обављао. О тим наводима, као и о укупној улози окривљених, коначну ријеч даће надлежни судски органи.
Случај Драга Спичановића, као Баранина који је догурао до самог врха безбједносног апарата, заједно са оптужбама против Александра Мијајловића као наводног организатора криминалне структуре, данас представља један од најозбиљнијих тестова за правосуђе и институције система.
Истрага је у току, а њен исход показаће да ли ће некадашњи стубови система који је деценијама функционисао без стварне контроле и одговорности коначно одговарати за оно што им се ставља на терет.
Овај случај, са Спичановићем у цетру пажње, дакле човјеком са дугогодишњим искуством у самом врху полицијског и безбједносног апарата, поново отвара суштинска питања о злоупотребама институција у вријеме бившег режима, партијској лојалности као замјени за закон, као и о цијени коју је друштво плаћало због споја политике, безбједносних структура и криминала.
За Бар, али и за цијелу Црну Гору, ово је много више од једног судског предмета. Може се рећи да је ријеч о огледалу једне епохе у којој су моћ и функција често стајале изнад државе, закона и грађана.
Да ли је та епоха заиста завршена, одговор ће дати судови, али и спремност институција да без изузетака расвијетле улогу свих који су у том систему учествовали.
(Фото: Борис Пејовић, "Вијести")
