Да ли је 1878. године Бар ослобођен или окупиран?

Mihailo Serblorum rex

Mihailo Serblorum rex: Iz ove vremenske perspektive da se zakljuciti da bi mnogo bolje bilo da smo tada konstituisali svoju Primorsku Srbiju sa sjedistem u Baru kao nezavisnu drzavu. umjesto sto smo se prisajedinili Crnoj Gori. Samo znam da bi se u tom slucaju Starocrnogorci obrusili svom oruzanom silom na srpsko primorje i Bar kako bi ga zauzeli i proglasili ga svojim. Ali tada je postojao i taj faktor sto je kralj Nikola mnogo srbovao, pa je privolio Srbe Barane i obliznje druge Primorce da se ujedine sa Crnom Gorom u jedinstvenu drzavu. Sa ekonomskog aspekta to Baru takodje nije trebalo jer Bar i Primorje nemaju nikakvu korist od Stare Crne Gore. Trebalo je kao Pridnjestrovlje sto je proglasilo nezavisnost u odnosu na Moldaviju 1990 godine i Bar sa primorjem da proglasi nezavisnost 1878 godine. Kao sto Mačva nije ni Sumadija ni Pomoravlje i kao sto Beograd nije ni Srem ni Banat tako ni Bar nije u sustini Crna Gora vec je Primorje srpsko od davnina!

Filip

Filip: Bar i Crna gora jedini put su bili okupirani 1918 god.

Бар

Бар: Слажем се са Михаилом. И ја вјерујем да Стара Црна Гора не би дала мира Бару и Приморју док те крајеве не би присајединили себи. Староцрногорци су виолентни и наметљиви насилници и ту би било много сукоба. Ту би онда интервенисала да тако кажем подунавска Србија и ко зна на шта би то све изашло. Умјешале би се светске силе итд. Бар и Приморје немају истини за вољу економске користи од Старе Црне Горе, нарочито не од Катунске нахије. Какве користи има. НИКАКВЕ!

Srbin Baranin - Srbin Primorac

Srbin Baranin - Srbin Primorac: Ovdje bi nas izdali muslimani bošnjaci koji bi se odmah stavili većinski stavili na stranu Starocrnogoraca protiv Srba Primoraca. To je jasno kao dan. Mi bi dobili pomoć od Srbijanaca sigurno i bilo bi gusto jako. Na našu stranu bi se stavili i mnogi Zećani i sjevernjaci tako da bi tu svasta bilo. Nije trebalo da se Bar prisajedini Crnoj Gori, ja tako mislim. Ubjedjen sam da bi opcija drzavotvorne Primorske Srbije za Bar bila neuporedivo bolje rjesenje u to vrijeme nego prisajedinjenje Crnoj Gori.

Антивари

Антивари: Поштовани аутору, читаоци и потенцијални учесници у расправи, добро вече вам желим. Ауторово питање са краја текста ми не дјелује толико интересантно, јер у себи садржи софизам који ме подсјећа на ону чувену дилему "да ли је чаша полупуна или полупразна". Отоманско царство се крунило, Црногорци под Петровићима повратили град на који су историјско право имали Дукља, Зета и напошљетку Црна Гора. Једна друга ствар ми је привукла пажњу. Коментари три учесника у расправи или умовању, како год, сугеришу на неколико грешака у историјском закључивању, као и коришћењу накнадног историјског маштања који би требало да поткријепе тезу о "присаједињењу Бара". Идемо редом, како Бог и заповиједа. Михаило Краљ Срба (никада такву титулу није имао, али ок, схватамо чему аутор у свом маштању тежи): - Који "ми" и каква "приморска Србија"? Да ли је аутор прича о некој паралелној историји које званична историографија није свјесна? Како је могуће да поредите Мачву, Шумадију и Банат са Црногорском књажевином и светородном династијом? Какво "српско приморје од давнина"? Маните се историјског романтизма, дјелујете као писмена особа, драги мој. Староцрногорцима приписујете неке тотално небулозне епитете заборављајући чак да је и аутор овог текста презимењак Војводе Илије. Какво црно Придњестровље, драги мој Михаило? Придњестровље је највећи СССР магацин оружја, нема ту неке националне приче, ресурс им дефинише независност, односно унију са Русијом. Сложићу се са Вама додуше око Краља Николе, србовањем је хтио да се наметне магловитом ентитету "Српства" не схватајући да "ко тражи веће, изгуби оно из вреће". Свакако се преиспитајте мало, било би лијепо да прочитате мемоарску грађу из тог периода, вјерујем да Вас аутор може упутити на те бесмртне историографске класике. Бар: - Молим Вас да не дозволите да Вас властита маштарења у историјском контексту не одведу на пут предрасуда и мржње у стварном животу, јер дјелујете као неко ко олако потеже оштре ријечи, не ослањајући се на стварност на терену у 19. вијека, маштајући о рату између Црногораца, Барана и српске војске? Одавно нешто бизарније нијесам прочитао, драги мој. Смањите са романтичарско-епским приступом историји, ипак живимо један много обичнији живот, нарочито данас. Србин Баранин - Србин Приморац (ово ме подсјећа на оно "Бока Которска - заљев хрватских светаца" - када се прећерује са фикцијом у нади да је стварност лако уподобити властитој пројекцији) - Драги мој, заратили би "ви" против Староцрногораца, па би "вам" Срби помогли, издали би "вас" Бошњаци па би "било густо"? Да будем духовит, никако и злобан:"И што је било кад си се пробудио"? Немојте тако, немојте тумачити Бар као неку САО из деведесетих, јер не можете садашњост преносити у прошлост, то је манир тоталитаризма (Химлер, Гебелс, Маркс, Енгелс). Какви Зећани и Сјеверњаци? Зећани су тада турско робље а сјеверњаци спремни да за миг Цетиња гину до задњег... О чему причате Ви, драги мој господине? Знате ли да тада Васојевиће предводи Миљан Вуков Вешовић, ПОБРАТИМ тада покојног Књаза Данила? Зар мислите да би он устао против Цетиња коме су се Васојевићи својевољно привољели да би одбранили "државу" која постоји у Вашим сновима? Немојте тако, драги мој, испадате смијешни а добар сте момак, надам се. Грли вас све ваш Антивари и свако вам добро од Бога желим. Ако сам неђе прећерао - не замјерите, нема зла у мојим опаскама, да знате.