ПРИРЕДИО: Игор Ремс
У књизи “Биће времена” Озеки Рут један одељак је толико интересантан да налазим да га треба поделити са верним читаоцима Барског портала:
“Вејлтаун у провинцији Британска Колумбија није био град у правом смислу речи већ “ локалитет” или област с расутом популацијом која не броји више од педесет становника…
Некада се ту налазио китоловачки центар, од којег је остало име, иако се данас китови ретко могу видети у околним водама. Већина их је потамањена 1869., када су Шкот Џејмс Досон и његов амерички ортак Ејбел Даглас основали кланицу “ Вејлтаун” и почели да убијају китове новим и крајње делотворним оружјем названим харпунски минобацач.
То је заправо била велика пушка из које су се испаљивали посебни харпуни опремљени бомбом са спорогорућим фитиљем, која се распрскавала неколико секунди након што пробије китову кожу. До средине септембра исте године, Досон и Даглас, су на југ, у Сједињене Државе, испоручили више од 75 тона уља.
У то време се уље добијало из лоја, а једини начин да се до њега дође био је да га ископају из тела живих китова.
Када је у другој половини века технологија издвајања керозина и петролеја из преисторијских стрвина ушла у широку употребу, реду Cetacea указала се прилика да се спаси изумирања. Могло би се рећи да су фосилна горива стигла тачно на време да спасу китове, али не и оне у околини Вејлтауна. До јуна 1870, годину дана по оснивању кланице и последњи китови из те области побијени су или утекли, тако да су Досон и Даглас затворили фирму и отишли свако својим путем.
Китови су бића времена. Када су у мају 2007. године ескимски китоловци крај обале Аљаске убили греландског глатког кита тешког 50 тона, у салу на његовом врату пронашли су осам центиметара дугачак стреласти врх експлозивног харпуна. Научници су по томе утврдили да је кит био стар између 115 и 130 година. Створења која опстају и живе толико дуго сигурно добро памте. Воде око Вејлтауна некада су за њих биле веома опасне, а они који су преживели знали су да треба да се држе подаље одатле. Замислите их како једни другима кликћу и мјаучу оним својим божанственим подводним гласовима: “Не прилази! Не прилази!”
