HIC RHODUS, HIC SALTA: Краљ Само је био Србин

ПРИРЕДИО: Игор Ремс 

Словенски кнез ( у овим текстовима пише “словенски” иако је то много млађе име него време у којем је живео краљ Само, зато слободно, читај Србски, прим. аутора), помиње се око 624. до око 660.године

Биографија према извештају у савременој Фредегар хроници:

Само је био франачки трговац. Године 623/24. учествовао је у устанку Венда/Срба ( прим. аутора, у то време коришћени као синоним) који су живели у западним предграђем Аварског царства, где је убрзо преузео лидерску улогу због своје храбрости. У ствари, било је могуће отрести се аварске власти, након чега је Само постављен за краља Венда. Пораз Авара пред Цариградом 626. године и потоњи унутрашњи сукоби око достојанства аварског кагана вероватно су спречили успешан аварски контранапад. Где се тачно налазила територија Самовог царства тумачено је на различите начине. Највероватније место за центар његовог царства била је Бохемија, одакле се вероватно проширила на Моравску, северну Доњу Аустрију и делове Горње Франконије. У сваком случају, она се кретала око словенске насељене зоне између царства Авара и Франака. Након што су први поражени, други су преузели власт над Самовим Царством. Трговци преко Словена дали су повода за рат 631/32. Франачка дипломатија  је тражила сатисфакцију, што је Само одбио као и тражену покорност.

Тада су Франци напали. Краљ Дагоберт († 638/39) са три војске Алеманском и Лангобардском напада Србе. Међутим, главна војска је претрпела озбиљан пораз када је јуришала на (иначе непознати) Вогастисбург. Лужички Срби, под својим Дукс Дерваном, тада су се придружили Царству  а почео је период инвазија и пљачкања по Тирингији и другим пограничним областима. Замисливо је, али никако доказано, да су и алпски Словени били слабо зависни од њега. Тек у Conversio Bagoariorum et Carantanorum ретроспективно се сматра да је Сaмо карантанијски принц. Рачунају да је његова владавина трајала 35 година. Фредегар такође помиње да је имао 12 жена Венди, и укупно 22 сина и 15 кћери. После његове смрти, о њима и о његовом царству више нема трага. Формирање словенских држава на овим просторима од 9. века ишло је другачијим путем. Дуго је остао једини словенски кнез коме су савремени латински извори дали титулу краља. 

Франц Мартин Пелцл, такође Пелзел (Frantisek Martin Pelcl, 11. новембар 1734 Рижнов над Кнежном, Чешка краљевина - 24. фебруар, 1801 у Прагу ) је чешки патриота, обновитељ, просветитељ, писац, историчар, филолог и професор универзитета.

Frantisek Martin Pelcl: Краљ Само је био Србин

Део текста који је у фокусу(серб.), страна 23:
​
»Овај Само је био један Словен из земље Серба[1], тј. из данашњег Мајсена. Овај Сербин је оближњим Чесима[2] дао добар савет, како да нападну надмоћнијег непријатеља[3] и да га поразе.«

(нем.)
»Dieser Samo war ein Slawe, aus dem Lande der Soraben[1] oder aus dem heutigen Meißen. Dieser Sorabe gab also unfern Czechen[2] guten Rath, wie sie die Feinde mit Bortheil[3] angreifen und schlagen sollten.«

​​Само / Свевлад и потомци 492-620

​
[1] Термин који означава Сербе (нем. Sorben или eng. Sorbs) на северу Европе, односно у данашње време тзв. Лужичке Сербе.
​
[2] Изворно се наводи да су у питању Бохеми, а не Чеси, јер о термину Чех (које аутор наводи) нема трагова све до 11. века. Иначе, термин Чех (за народ – у било каквом смислу) није уопште постојао чак ни у време Карла Великог (742-814), тј. лат. Karolus Magnus-а, краља Фруга/Франака (владао: 768-814). Први икад’ забележени помен о Чесима среће се (на кратко) у делу, које је написао Cosmas Pragensis (1045-1125) под оригиналним називом „Chronica Boemorum“ (написана је између 1120. и 1125. године), коју данас Чеси зову „Kosmova kronika česká“ (или „Kronika Čechů“), после се опет само среће латински термин – „Boemus“, све доk се није појавила „Dalimilova kronika“ (око 1314. године), коју савремени Чеси називају „Kronika boleslavská“ (односно „Kronika tak řečeného Dalimila“, или „Staročeská Kronika“), чији је творац болеславски каноник Dalimil Meziříčský, или (по некима) чешки бискуп Hynek Žák Berka z Dubé (-1333). Ова прича се потом појављује и у делу познатом под називом „Kronika Přibíka Pulkavy z Radenína“, које је написао Přibík Pulkava (13??-1380). Искрено говорећи, данас сви, па и сами Чеси сматрају измишљеним податак, који је Václav Hájek z Libočan (14??-1553) убацио у своје дело „Kronyka Česká“ (из 1541. године), да је оснивач народа, легендарни Чех (Praotec Čech), дошао на простор Бохемије 644. године, јер је исти супротан свим другим историјским (читај: неспорним) изворима. Етногеза Чеха почиње (како по страним, тако и по њиховим домаћим историчарима) тек у 10. веку.
​
[3] Bortheil – стара немачка реч која се више не користи у том изворном облику. Временом је прерасла у нови облик, који се и данас користи, а то је – „Vorteil“.Раније се говорило „Bortheil und Nachteil“, а данас се каже „Vorteil und Nachteil“. Дакле, у овом случају Само их је научио како да победе надмоћнијег непријатеља (непријатеља који је већ у предности).

Извор и назив дела:
Наслов: Geschichte der Bohmen von den altesten bis auf die neuesten Zeiten. (Erster Theil)
Поглавље: Die Czechen
Страна: 23
Аутор: Чех Frantisek Martin Pelcl (1734-1801), историчар и лингвиста
Издавач: Аустријски Немац Johann Nepomuk Ferdinand von Schönfeld (1750-1821)
Место штампања: Wien и Berlin (Imperium Romanum Sacrum: 962-1806)
Година издања: 1782
Језик: немачки
Писмо: латиница (готица)

Драго ми је када има одличних коментара! Један од њих је: три тачкице, који драгим читаоцима преносим како би имали што већи увид у разноликости приступа овој теми.
Severni Srbi, Kralj Samo. Samova Srbija, Luzicki Srbi. - YouTube www.youtube.com

(Наставиће се)