ПРИРЕДИО: Игор Ремс
ГРБ ВИНЧАНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ПРОНАЂЕН У СРБИЈИ
Пошто је указано да су Срби потомци Тираса, и да су по њему називани Трачани, и да су Трачани (Срби) исто што и Илири, треба растумачити зашто су називани овим именом и какво је порекло тог имена. Каква је етимологија имена „Илири“. О томе се дословно не зна ништа. Једино место где се пак нуди етимологија истог је грчка митологија (коју она званична историја не уме да тумачи, па је неретко не сматра историјским извором).
По једном грчком миту, Илири су добили своје име по неком Илириусу, односно, Илирију. Тај Илирије је био син славног грчког митског јунака – Кадмоса (или Кадма) и његове жене Хармоније. По истом грчком миту, Кадмо је био оснивач града Тебе, а по коме су њени житељи у почетку називани Кадмејци.
Али, ко је заиста био тај Кадмо?
Најјаснији одговор на питање ко је онда био тај Кадмо пружа нам Диодор са Сицилије, када цитира писца Хекатеја из Абдере (Bibliotheca Historica, 40.3):
В. Прибојевић, О подријетлу и згодама Славена, ЈАЗУ, Загреб, 1951, 166. стр.)
Најзнанији међу тим протераним туђинима пратили су Данаја и Кадма у Грчку; али највећи број њих ишао је за Мојсијем у Јудеју (...) Тамо су изградили Јерусалим и многе друге градове, поделили народ у дванаест племена, одабрали себи судије и свештенике, и подигли храм, у којем није било слика богова; јер Мојсије није дао да се Божанство приказује у било каквом људском облику (...)
Овде Диодор са Сицилије прича о Јеврејима који су робовали у Египту. Тако потврђујући библијски извештај, он каже да је један део Јевреја отишао из Египта на челу са Мојсијем. А онда још каже да је други део Јевреја отишао у Грчку, и то на челу са неким Данајом и Кадмом. И док се зна ко је био Мојсије, и док „грчког“ хероја Данаја понеки историчари поистовећују са Даном из Библије, само је овај Кадмо(с) остао мистерија.
Ево шта се за сада зна о Кадму.
Предводио је део Јевреја из Египта и отишао је са њима и Данајом у Грчку, али, као што се зна из историје, не директно из Египта у Грчку, него најпре у Обећану земљу – Израел, а одатле у Грчку у 8. веку пре Христа, за време окупације Израела од стране Асирије.
Ако је Данај исто што библијски Дан, како говоре поједини историчари, уз обиље доказа, и ако је Кадмо један од вође онда је Кадмо нико други него онај ко се у Библији зове Гад. Гад је био рођени брат Дана (грчког Данаја), а и један и други су били вође јеврејских племена.
Гад и Дан су синови Јакова, сина Исака, сина Аврама, који је био родоначелник Јевреја, али и других народа.
Аврам је био потомак Сема, сина Ноја. Заиста, ако се проучи живот овог Кадма, видеће се да је његово име само погрешна верзија имена „Гад“ и Гадовог племена.
Да Кадмо јесте библијски Гад, види се из доње упоредне табеле:
КАДМО (КАДМ, К-Д-М)
ГАД (мн. ГАДИМ, Г-Д-М)
Име „Кадмо“ је семитског порекла
Име „Гад“ је семитског порекла
Кадмо је избеглица из Египта Кадмо је побегао са Данајом
Гад је побегао из египатског ропства
Гад је побегао са Даном
Кадмов брат је Египт(ус).
Гадов брат је Јосиф „Египћанин“
Другу групу избеглица водио је Мојсије
Пореклом из Феникије (Израела)
Пореклом је из Израела
Његов најмлађи син је Илирије
Његов најмлађи син је Арилије
Из овога се сасвим јасно види да је грчки Кадмо исто што и библијски Гад, док је грчки Илирије исто што библијски Арилије. Уопште, име „Кадмо“ је скоро идентично са именом „Гад“, а нарочито када се напише у хебрејској множини – „Гадим“, тј. потомци Гада, где је слово „г“ прешло у свој звучни парњак „к“. Чак је и конвенционална историјска наука потврдила да је име „Кадмо“ семитског (хебрејског) порекла. Уосталом, за грчког Кадма се каже да је водио из Египта „туђине“ (Јевреје) заједно са Данајом (Даном), и заједно са Мојсијем. Дакле, све је јасно. То значи да су Илири добили име по Арилију, сину Гада. И то значи да се Гадово јеврејско племе налазило пре и међу Србима.
Тачније, Гадово племе је из Египта населило најпре Израел, па онда Грчку (Кадмо и оснивање Тебе), и онда отишло још даље на север, међу Илире (Србе), којима је Арилије, Гадов син, дао име.
То само сведочи о његовом чувењу и о томе колико су вође јеврејских племена биле познате и поштоване код других народа. Тако је део Срба прозван „Илири“ по Гадовом сину Арилију, јер се део тог Гадовог племена доселио међу Србе, и то након њиховог расејања из Израела у време асирске окупације, док су претходно дошли из Египта.
То значи да је међу Србима било такође и потомака Сема, сина Ноја, без обзира што су Срби већински потекли од Тираса, сина Јафета, сина Ноја.
Порекло српског имена води од Тираса, сина Јафета што значи да су Срби називани „Трачани“ по Тирасу и да су називани и Илирима по Арилију, Гадовом сину и потомку Сема.
Али одакле је порекло самог имена „Срби“?
Осим њиховог родоначелника Тираса, и многих народа различитог порекла који су пролазили по Балкану и мешали се са Србима, део предака Срба чини и народ из далеке Индије. А да део предака Срба заиста потиче из Индије говоре следеће чињенице:
1) Српски и класични индијски језик – санскрит – имају велики број идентичних речи, и врло су слични. О томе постоји повелики број студија и томе у прилог говори чињеница да су оба ова језика и народа, „индоевропског“ порекла. Даље, Срби и Индијци су једини народи који могу да изговарају сугласничке групе у речима које други народи не могу, баш попут речи „Срби“. Од свих индо-европских језика, сличних међу собом у већој мери, српски језик и класични индијски су најсличнији.
2) У Индији постоји повелики број топонима који су исти као топоними у данашњој Србији. Мада то не може бити никада главни доказ, ипак то истраживаче додатно усмерава ка истини. Неки од тих топонима су: област Семберија, Дунај и Дунајска, Нисадеш, Сарбарска и Сарбара, Сарбана, Сарбата, Дрвар, Драва, Рашка, Лех...кога више интересује ова тематика може да види у књизи: Бранислава Божиновић, Речник српскосанскртских речи, Пешић и синови, Београд, 2000.
У индо-европским језицима слово „м“ неретко прелази у „р“, те се добија Серберија уместо Семберија итд.
Да је део Срба стварно дошао из Индије, додатно сведочи и српско усмено предање.
3) Једно такво старо предање директно указује на порекло Срба из Индије:
Мили Боже, чуда великога!
Или грми, ил` се земља тресе!
Ил` удара море у брегове?
Нити грми, нит` се земља тресе,
нит` удара море у брегове, већ дијеле благо светитељи:
Свети Петар и свети Никола, свети Јован и свети Илија,
и са њима свети Пантелија; за њим` долази Блажена Марија,
рони сузе низ бијело лице.
Њу пита Громовник Илија: „Сестро наша, Блажена Марија!
Каква ти је голема невоља, те рониш сузе од образа?“
Ал` говори Блажена Марија: „А мој брате, Громовник Илија!
Како нећу сузе прољевати, кад ја идем из земље Инђије,
из Инђије из земље проклете? У Инђији тешко безакоње...”
Спомињање хришћанских светитеља у овој песми типичан је анахронизам, с обзиром да су такве песме дуги низ векова преношене усменим путем.
Индијци су одвајкада били познати као највећи пагани, како древног, тако и савременог доба, те зато и нимало не чуди што је у овом предању речено да су Срби побегли из „проклете Индије“, где нема Закона.
Једно друго усмено предање слично каже о Србима и Индији:
Ја два врана, два по Богу брата, јесте л` скоро јод земље Индије? Јест` видели моју стару мајку? Је л` је моју браћу иженила и сестрице младе разудала (...)
Или одломак ове песме, у којој се спомиње „наша земља Индија“
(Јован Деретић, Српска народна епика, Филип Вишњић, Београд, 2000, 303. стр.)
(Наставиће се)
