HIC RHODUS, HIC SALTA: Поетски дани у Бургасу - шетња градом и сусрети на острву Свете Анастасије

ПИШЕ: Игор Ремс 

27. мај 2025.

После доручка излазим из хотела у правцу пристаништа. Данас имамо слободно до 18 сати када ће у Кући писаца бити свечано отварање Свесловенског поетског фестивала „Свето слово“.
Довољно времена да завирим у град изнутра.

Улазим у старо градско језгро у којем још увек доминирају приватне куће. Улице су калдрмисане и најчешће су са обе стране засађене липе и платани. Фасаде кућа, као и старих зграда, јесу проблематичне, али ме изненадило да су на многим зградама постављене скеле и да се фасаде рестаурирају. Такође, главне улице се обнављају: скида се калдрма, мењају се старе инсталације и све се пресвлачи асфалтом. И нема хаоса – аутомобили се упућују на алтернативне правце. Све мирише на асфалт, прашина је на све стране, машине у покрету, камиони, багери, ваљци…

Примећујем да сваки кварт има, негде већи, негде мањи, парк или паркић, као и уређен простор за децу! Лепо је време и ови простори су пуни деце, најчешће са бакама и декама. Деца се витлају по разним справама: тобоганима, клацкалицама, разноразним круговима, љуљашкама! Нека су у песку… Наравно, ту су и младе маме са колицима. Паркови им дођу као место сусрета…

Као и код нас, власници кућа користе дворишта за обављање разноразних занатских услуга: од малих продавница потребштина до пекарица и сервиса различите намене. У једној пекарици која излази на главну улицу у овом кварту купујем переце који су изузетно укусни.

У „ђиру“ који је трајао неколико сати обишао сам театар Адриане Будевске, Оперу, монументални трг Аљоша, многе продавнице и, поред цркве Светих Ћирила и Методија и Етнографског музеја, затворио круг. Славенском улицом вратио сам се у хотел.

У 18 сати у Кући писаца (Дом на писатели) свечано су отворени поетски сусрети. Сви учесници су представљени и свако је прочитао по једну песму.
После вечере настављено је дружење до касно у ноћ.

28. мај 2025.

У девет сати налазимо се са организаторима на рецепцији хотела. Данас одлазимо до острва Свете Анастасије.

Иако мало, острво има веома занимљиву и драматичну историју. Више пута је мењало име и главну намену. У средњем веку је ту изграђен манастир, који је неколико пута нападан и спаљиван. У средини острва налази се манастирска црква „Свети Климент Охридски“. На острву се налазе и светионик, неколико зграда за ноћење, ресторан и мали мол.

Најраније људско присуство на острву датира из 4–6. века. Докази о томе пронађени су 1973. године. Током подводних истраживања откривен је богат керамички материјал, укључујући и комплетну античку амфору из Цариграда.

У 17. веку острво је први пут уцртао на мапи Црног мора холандски научник Николаос Витсен.
Најранији писани доказ о постојању манастира је повеља васељенског патријарха Јеремије II. Повеља датира из јуна 1575. године и документује јачање манастира, где су служила два монаха.

Неколико година касније, манастир Свете Анастасије је дошао под управу созопољског ставропигијалног манастира Светог Јована Крститеља на истоименом острву. Острво су 1623. године окупирали Козаци, а затим га уништили Турци. Године 1656, османски путописац Евлија Челебија посетио је острво и поменуо богат манастир са великом гозбом.

Острво је потом претворено у стратешку базу за турску артиљерију, о чему сведоче гвоздени топови пронађени у његовим водама.

Након ослобођења Бугарске, на острву се налазила мала рибарска и транспортна флотила и мало бродоградилиште где су се градили и поправљали чамци. Изграђена је и ветрењача. Све је то било власништво манастира и служило је за његово одржавање.

У 20. веку, манастирски комплекс на острву Свете Анастасије је неколико пута рестауриран.
Године 1975. острво је електрификовано и снабдевено водом. Отворена је велика музејска изложба, чији је део посвећен старој историји острва.

Почетком 21. века, интересовање за острво је поново оживело. Општина Бургас је преузела иницијативу да организује пројектовање и постављање импресивног металног крста посвећеног Светом Андреју Првозваном. Данас је Света Анастасија једини сачувани острвски манастир у Бугарској. Током летње сезоне, брод полази са морске станице у Бургасу до острва.

Обилазимо музејски комплекс где нам кустос музеја врло стручно показује експонате, њихову историју и значај.
На шпицу острва, код светионика, читамо поезију…
Ресторан нам приређује ручак са морским специјалитетима…
У 18 сати смо у Кући писаца, чита се поезија, после чега следи вечера и дружење до касно у ноћ.