HIC RHODUS, HIC SALTA: Српска племена из времена Римског царства

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

СРБСКО ПЛЕМЕ БОДРИЋИ (ОБОДРИТИ)

Ко су били Бодрићи, односно Оботрити или Ободрити, једно од најратоборнијих србских племена,која су насељавали у великом делу пределе данашње Републике Немачке?
Ево шта је о Бодрићима написао 1824 године Немац Петер Фридрих Кангисер.

У књизи "Исторја Помераније (Поморја) до 1129. године" (штампана 1824. године), немачки историчар Петар Фридрих Кангисер (1774 - 1833) каже да су старосрбско племе Бодрићи (Оботрити) дошли из Дакије! Значи он не спомиње никакво досељавање Бодрића у некој Великој сеоби са Карпата или из сибирских тајги већ са југа из Дакије, где су се налазила латинизована србска (Дако-Трачанска) племена Трибала (Меза) и Дарданаца (Македонаца)! 

Наиме, подручје данашње Србије јужно од Дунава Римљани су звали Dacia Медитеранеа (средња Дакија, грчки: Дакиа Месогеиос, романизовано: Дакиа Месогеиос), која је била касноантичка римска провинција, део раније римске провинције Мезије. Главни град Медитеранске Дакије била је Сердика (или Сардика; касније Срадец или Средец), а данашња Софија у Бугарској. Поред ње постојала је и римска провинција Дакија Рипенсис („Приобална Дакија”), основана пошто је цар Аурелијан 285. године поделио главну провинцију Дакију. Град Рацијарија (Ратиариа или Ретирариа), тј. град Раца на Дунаву у близини данашњег Видина у Бугарској постао је престоница те Приобалне Дакије.

Покрајина Приобална Дакија, која се састојала од дела некадашње Горње Мезије, простирала се од Cuppae (сада Голубац у Србији) до реке Утус (сада река Вид - Вит у Бугарској) и на запад до западног дела Балканских планина. Река Вид тече са Балканских планина и улива се у Дунав у близини бугарског града Сомвит (буг. Сомовит). Река Вид, која је вероватно добила име по богу Световиду или Видовдану, још један је доказ да су се Бугари доселили на србске земље, српских племена Бодрића (Оботрита), Северјана и Драговића и показује да су Прото-Бугари уствари татарско-српска мешавина! Иста ствар се касније дешава и са Прото-Румунима и Прото-Албанцима.

Римљани су србским племенима са којима су долазили у контакт давали латинске називе. Тако су Бодрићима дали латинско име Ободрити, док су њиховом подплемену Браничевци дали име Абодрити Преденесценти, као и србском племену Тимочани дали латински назив Тимоциани. Очигледно је да постоје србска племена која имају латинске називе и србска племена која их немају! Ово само говори да није било сеобе Срба и да су живели у Римском царству, а тиме имајући контакт са њима, Римљани су им дали и латинска имена! Исто тако су постојала имена градова Тимацус маиус или Гудусцус за данашње Кучево, а Гудускани су били србско племе које је исто тако добило латински назив "натио Гудусцанорум"! Дакле Кучево је добио име по Гудусканима који су тада живели у Римском царству! Али то нико од савремених историчара неће да вам каже!

Међутим, реченица професора Петера Фридриха Кангисера обара и мења многе ствари у модерној историји, а сви званични историчари затварају очи над овим, и она на 23. страни, 10. поглавља књиге "Историја Помераније (Поморја) гласи овако: "Бодрићи (Оботрити) су живели на Источном мору западно, углавном између Варнова и Траве, народ који се вероватно доселило из Дакије. Одавде такође долазе Полабљани, са касније изграђеним Раским градом (Разенбург), а на другој страни реке Траве су Вагри са главним градом Стариградом, из којег је постао Алтенбург. Јужно од Бодрића живели су Смољани и Глињани, два мала племена која су изгубљена и неоспорно стопљена са Бодрићима. Не може се са сигурношћу рећи где су живели према данашњој географији. Бодрићи су били преовлађујући племе од свих ових, чији су сви остали вероватно били само делови у почетку.

 Оригинални немачки текст гласи: "An der Ostsee westlich wohnten die Obotriten hauptsächlich zwischen der Varnow und Trave, ein Volk welches wahrfcheinlich aus Dacien hier eingewandert war. Daran  die Polaben mit der später erbausten Stadt Ratzenburg jenseits der Trave die Wagrier mit ihrer Hauptstadt Starigrod woraus überseßt Aldenburg wurde. Südlich den Obotriten wohnten die Smeldinger und Linonen zwei kleine die verschollen und  unstreitig mit den Obotriten verschmolzen sind. Ihre Wohnsitze nach heutiger Geographie sind nicht мит Sicherheit anzugeben. Die Оbotriten waren unter allen diesen das herrschende Volk von den die übrigen wahrscheinlich nur Theile anfänglich waren." (https://archive.org/details/ bub_gb_eUEYAAAAYAAJ/page/22/ mode/2up)

Ова реченица је "опасна" за модерне историчаре је управо доказује да су Срби живели на Балкану и за време Римске империје, као и то да долазе из Дакије, где се у тадашњем Римском царству налазила Dacia Медитеранеа и Dacia Рипенсис, а које се налазе у данашњој Србији! Ово је такође доказ да су Бодрићи (Оботрити) бежали од терора Римске империје са југа на север све до Балтичког мора!

Сама латинска имена појединих србских племена говоре у прилог томе да су им Римљани дали те латинске називе, што сведочи да су живели у Римском царству и да сеобе народа није било! Пошто су  Кучевљани или Гудускани имали латински назив " natio Guduscanorum", то доказује да је Кучево ( Guduscus) био србски град још за време Римске империје. А србско племе " natio Guduscanorum) је проблематично и за Хрвате, јер се тиме доказује да је кнез Борна био у ствари србски кнез из Кучева, што очигледно доводи у питање и Хрватску историју!

Нејасно је да ли су римски цар Аурелијан или цар Диоклецијан заменили Дакију Аурелијану за две провинције, али су до 285. године постојале две – Дакија Медитеранска са престоницом у Сердици и Дакија Рипенсис са престоницом у Рацијарији.

Ако је још пре 285. године после Христа постојала провинција Дакија, поставља се питање како су онда Бодрићи, који су дошли из Дакије на Балтик тамо боравили, ако су се Срби доселили на Балкан наводно тек у VII веку? Одувек је Србе требало расцепкати и свести на што мању меру, стварањем од њих стално нових народа и затирањем њихове староставности, што се и дан данас ради...

На слици горе приказано је Подунавље, домовина српских древних предака, одакле су се србска племена расељавала долином река у свим правцима а Винчаска култура као најстарија цивилизација подарила нам је Винчанско писмо, заправо Србицу која је најстарије пронађено писмо на свету, старо преко седам и по хиљада година и које је 80% индентично са нашом данашњом Ћирилицом.

Материјал коришћен са сајта: Архивски снимци средњовековне Србије 

(Наставиће се)