Из власти, а не из опозиције, рјешавају се српска и државна питања

ПИШЕ: Бошко Вукићевић

Процес демократског сазријевања нашег друштва и јачања правне државе не може се десити "преко ноћи", тј. по природи ствари не може бити кратког трајања. 

Нарочито, не - након скоро пола вијека комунистичког једноумља и наредних двије и по деценије мафиократије Мила Ђукановића и ДПС-а. Стога, слободни људи који су срушили злочиначку диктатуру прије пет година, након свих добрих и мање добрих ствари које су донијеле демократске промјене - уз све оправдане критике и примједбе на рачун нових власти - треба да покажу стрпљење и разумијевање за ток и трајање процеса демократског сазријевања друштва. 

Рецимо, питање двојног држављанства (уз питање српског језика, и многа друга) још увијек није ријешено на задовољавајући начин, уз поштовање демократских начела и људских права грађана наше државе. 

Вриједи поновити да актуелно, дискриминаторско законско рјешење, унесрећује и раставља велики број црногорских породица и уноси раздор међу наше грађане. Као и да је праведно и компромисно рјешавање дате проблематике предуслов за превазилажење тензија и подјела у нашој земљи.

Управо из тих разлога, представници српских и просрпских партија у новој власти, које највише инсистирају на праведном рјешавању ове проблематике (као и о питањима српског језика као службеног, тробојке као народне заставе, обнови Његошеве капеле...) - морају бити истрајне у таквом инсистирању. Јер ће оно, на крају, породити резултат.

До праведног резултата мора доћи, јер је без њега немогуће превазилажење тензија и подјела, као и општенародно помирење у Црној Гори. Међутим, још увијек не знамо која ће бити темпистика достизања резултата, а пожељно би било да се то деси прије уласка наше државе у Европску унију. 

Јер, поштовање људских права и стабилност требало би да буду услов уласка у ЕУ, а не нешто што треба остварити тек након таквог уласка. 

Међутим, оно што је кључно у датој ситуацији: српске и просрпске странке (и генерално, све оне партије које држе до демократских принципа) - не би смјеле да напуштају власт прије, и ради, остваривања датих циљева. Елементарна логика налаже такав закључак: из амбијента опозиције их је неупоредиво теже, ако не и немогуће, остварити. 

Политички представници Срба су, уз огромна противљења која су долазила са многих међународних адреса, и "на једвите јаде", некако успјели да уђу у извршну власт. Тако да би њихово добровољно напуштање власти и одлазак у опозицију - уз подразумијевано одушевљење криминогеног ДПС-а - било виђено као самоубилачко понашање, од доброг дијела њихових гласача.

Зато је у овим тренуцима најбитније обновити слогу. Дијалогом и договором: прије свега између оних који су одиграли кључну улогу у паду диктатуре 30. августа.