Ко је убио привреду Бара и када ће СДТ почети да ради свој посао?

ПИШЕ: Мићо Лутовац

Злочин над барском економијом не смије остати без казне – хиљаде људи су остале без посла, а одговорни и даље шетају слободно. Вријеме је да Специјално државно тужилаштво преиспита све што су деценијама прикривали партијски судови и тужилаштва

..................................

Бар више није град који обећава. Постао је град изгубљених шанси, пропалих компанија, понижених радника и партијских експеримената. Одговорност за то, знамо сви, сносе кадрови Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије, а након цијепања СДП-а, власт у Бару наставила је да урушава град са отцијепљеном фракцијом СДП-а која је формирала СД и преузела дио контроле над општином.

Јучерашње, треће заредом одлагање сједнице овдашње Скупштине општине није техничко питање – то је институционална агонија. Град је блокиран јер се коалициони партнери ДПС и СД свађају око фотеља. Док они тргују позицијама, грађани трпе. Систем не ради. Одлуке се не доносе. Новац се не користи. Бар пропада у живом преносу.

Али, све ово није почело јуче. Бар је девастиран деценијама. Све кључне привредне институције – предузећа која су хранила хиљаде породица – уништена су од стране кадрова ДПС-а и СДП-а, по истом шаблону: лажне приватизације, ненамјенски кредити, пљачка имовине, распродаја будзашто...

 Да подсјетимо:

– „Приморка“ – некад понос барске агроиндустрије, данас рушевина.
– „Румијатранс“ – некад кичма саобраћаја и логистике, нестала без трага.
– „Прекоокеанска пловидба“ – поморски гигант, потопљен у мутним аранжманима.
– „Избор“ – универзална трговина, распарчана.
– „ЗИБ Бар“ – некад језгро занатства и производње, нестало.
– „Бар Биље“, „Бар Транзит – Кошута“, „Сито Штампа“, „Центројадран“ – уништени, затворени, заборављени. И још читав низ других фирми. 

Сва та предузећа су била шанса за развој, за запошљавање, за стабилан живот. Њихово уништење није било посљедица економске нужде – било је посљедица политичке пљачке. А за то неко мора да одговара.

Зато је сада, кад више нема заштите, кључно да Специјално државно тужилаштво (СДТ) без страха и политичког притиска поново отвори фиоке. Да испита све старе кривичне пријаве у вези са приватизацијама у Бару. Да саслуша свједоке, док има живих. Да отвори траг новца. Да утврди ко је све профитирао на уништењу барске економије. Да именује и процесуира налогодавце.

Више нема изговора. Судови и тужилаштва којима је ДПС дириговао су сада сами на оптуженичким клупама. Њихови челници већ сједе у затвору. Доказано је да је правосуђе било у функцији мафије. А ако заиста желимо правну државу – онда морамо показати да нема селективне правде.

Злочин над привредом Бара и хиљадама људи који су остали без посла не смије остати некажњен. Превише породица никада није дочекало правду. Али многе и даље чекају. Чекају да неко одговори за то што су (из)бачени на улицу, што су остали без плате, без достојанства, без будућности. Чекају да виде одговорне иза решетака.

Бар мора да устане. Бар мора да се брани. Бар мора да се врати онима који га воле, а не онима који га крчме. Правда за Бар није ствар поитичке освете. Она је услов опстанка овог града!