ПИШЕ: Желидраг Никчевић
Видим, са свих страна напади на Андрију Мандића и Нову српску демократију. Веома синхронизовани, боље речено – као наручени. Основна теза гласи овако:
а) званична Црна Гора вуче антисрпске потезе;
б) Срби у Црној Гори су власт.
Према томе: уа НСД, уа Андрија.
Шта ту не ваља, шта је погрешно?
Први дио тезе је тачан. Тако је (добро јутро!): званична Црна Гора, нажалост, врло често вуче антисрпске потезе. Али други – други дио је нетачан. Тешка и опасна заблуда, или просто злобна лаж.
Срби у Црној Гори нису власт, него дио коалиционе власти – а то у данашњим међународним околностима, у оштро подијељеној држави, у којој сви вуку на своју страну, у складу са сопственим краткорочним и дугорочним циљевима, веома ограничава српски утицај. Своди га на мјеру која (приближно) одговара подршци коју су Срби у Црној Гори добили на изборима. И то је тренутна реална снага Нове српске демократије.
Да ли је данашња Црна Гора стварно наша, српска, какву смо жељели? Па није.
А да ли смо се ми Срби изборили за право да у данашњој Црној Гори пресудно одлучујемо? Па нисмо.
А зашто нисмо? Па зато што „многи Срби“ од једних до других избора упорно расипају гласове на симпатичне политичке анонимусе који истог трена окрену ћурак наопако, па су онда ти „многи Срби“ страшно љути и разочарани, као данас.
Ствари су прилично јасне. У данашњој Црној Гори постоје политичке групације које према Србима нису пријатељски расположене. Постоје и групације које су равнодушне и потпуно им је свеједно да ли смо и колико смо дискримисани. То су елементарне чињенице. У складу са тим чињеницама треба и да се понашамо, водећи рачуна о постепеном јачању својих позиција.
Још директније и простије речено: идентитетска питања која су нам судбински важна налазе се у рукама српских бирача. Да би се наш положај у подијељеној, вишестраначкој, парламентарној Црној Гори заиста битно поправио, нема другог пута осим врло конкретног окупљања око оне политичке снаге која ће имати храбрости, мудрости и стрпљења – и довољно гласова на изборима – да српске националне интересе уздигне на државни ниво. Заједно са тробојком.
Тим путем, чини ми се, тек смо кренули. А до тада, приписивати нашим политичким представницима кривицу због лоших поступака црногорске владе, то вам је исто као кад бисте Србима у Републици Српској приписивали кривицу због лоших поступака владе Босне и Херцеговине. Глупо, зар не?
P.S. Већ чујем: „Па ако нисте власт, него само дио власти, онда се повуците са положаја“. Добро, паметњаковићи, и шта онда? Како даље? Хиљаде вриједних људи оставити без посла у добрим предузећима и у државној управи? Горда илегала?
Боље би било да добронамјерни и недобронамјерни критичари мало искључе сујету и укључе мозак, јер су чињенице, што рече Ниче, глупе као теле. И кад смо већ код зоо-метафора: легитимисањем српских интереса, то јест политиком Андрије Мандића и Нове српске демократије, ми смо монтенегринског бика већ ухватили за рогове, и он је постао разгоропађени јунац. А кад ће постати обично теле, зависи искључиво од наше мудрости и уважавања горе наведених чињеница.
