Комунистичка историја и прећутани примјери: Од усташких униформи до партизанских генерала

Платон и Конфучије су говорили да од музике зависи и стање у држави.

Заиста су чудни путеви Господњи. Каква је то музика код нас? Ко су свирачи, ко диригент, а ко су слушаоци? Да ли су аплаузи апсурдни и прелазе границу укуса?

Броз се трудио, заједно са својим керовима, да побије србску елиту, не водећи рачуна где она живи: да ли у Дубровнику, Високом или Беранама. На мети су били сви који су били лојални Краљевини Југославији. И како ствари данас стоје, као да је Броз поново међу нама да се затре остатак остатка, али на перфиднији начин. Бар ту су вешти мајстори, уз асистенцију толиких НВО и осталих аутошовиниста. И иде им добро…

Нису нас учили у школи
Усташки официри у партизанима догурали до генерала и хероја, иако су на рукама имали србску крв
Декламују нам савремени комунисти, огрнути разноразним демократским крилатицама, како су партизани били свеци, како су се једино они борили против окупатора, како до њих није било таквих хероја, како су само они синови народа, док су сви остали издајници чијег потомства треба да се стиди док је света и века.

Куну се савремени комунисти да неће скренути са Титовог пута, да ће и даље на браћу гледати као на сумњиве типове којима у госте треба послати специјалне јединице, дижу споменике Брозу и уводе његове генерале и сараднике у историјске и остале читанке. Уче децу да и даље на своје најближе гледају као на заклете противнике које треба открити на време, њихову субверзивну делатност раскринкати и предати их на милост и немилост нове, односно старе власти.

Ко су били „народни хероји“
А када се већ говори о тим генералима славних епопеја, ваља рећи нешто и о томе коме су током Другог светског рата партизани отворили врата, дали своје униформе, претворили их у народне хероје и прогласили највећим синовима нашега народа.

Добар део њих у партизанима је нашао спас од казне за злочине које су починили над Србима, али у усташким униформама. Несхватљиво је да су комунисти благонаклоно гледали на те људе и у послератној Југославији давали им све привилегије. Када се из тог угла гледа на комунистички покрет, није тешко закључити да су у њему били добродошли сви који су били против Срба и који су на делу показали како треба решити србско питање на Балкану.

Примери који су остали ван уџбеника
Бивши поручник Краљевине Југославије Рудолф Петовар, као усташки официр, учествовао је у покољу Срба у срезу Љубиње. Командовао је свим хрватским формацијама у том крају. Код партизана је унапређен у генерала, а после рата је проглашен народним херојем.

Хусеин Миљковић из Кладуше био је командант злогласног усташког одреда. У партизане је са одредом прешао новембра 1943. године и одмах је унапређен у чин потпуковника. Немци су га заробили 1944. године, а остатак његовог одреда вратио се у усташке формације.

Потпуковник Фрањо Пирц по преласку у партизане одликован је Орденом партизанске звезде другог реда и унапређен у генерала. Одмах после рата постављен је за амбасадора у Аргентини, где се склонио највећи број усташа, на челу са Антом Павелићем.

Мухамед Суџук, велики жупник Пливе и Рама, новембра 1943. године прилази комунистима и одмах постаје члан њихове владе (АВНОЈ). Одликован је Орденом партизанске звезде другог реда.

Ибрахим Шатор, усташки потпоручник из Мостара, командант среза Коњиц, лично је убио преко 100 Срба. Крајем 1943. године постаје члан АВНОЈ-а за БиХ, настављајући да убија Србе. Партизански командант Коњица, Јоксим Мрковић, писао је надређенима да су због тога Срби почели да беже из партизанских редова.

Ибро Ибраковић, заменик котарског представника у Босанском Петровцу, лично је убијао и наређивао убијање Срба, почев од 16. јуна 1941. године. По преласку у партизане постао је командант једне од крајишких бригада.

Најпознатији је прелазак Марка Месића, усташког пуковника, команданта свих хрватских трупа на Источном фронту. Месића су Совјети заробили фебруара 1943. године, а марта 1944. године, на захтев Броза, постављен је за команданта формације основане од хрватских заробљеника, касније назване „Прва југословенска народноослободилачка бригада“. Ова јединица ће у јесен 1944. године упасти са Стаљиновом војском у Србију, где је починила велике злочине. У строго поверљивом досијеу ОЗНЕ наведена су сва нацистичка одликовања и сви други битни подаци о Марку Месићу.

Комплетне јединице прелазиле су у партизане
У партизане су прелазиле понекад и комплетне домобранске јединице. О томе своје саборце обавештава лично Броз. Тако Броз пише да су у партизане прешли домобрански артиљеријски пук у Вараждину, горски здруг „Др Анте Павелић“ у Поповачи, као и делови легионарске дивизије „Тигар“.

Последице прећуткивања
Има безброј оваквих примера, али нас о томе нису учили у школама, зато су резултати поразни. Када ученици пропусте градиво због „дуге болести“, не може се очекивати да се градиво савлада и све постави на своје место. Тада и 2 × 2 резултатски негде залута.

Ни српским комунистима није сметало и мирно су прихватили и гледали како су усташе у новим униформама наставили да раде оно што су научили у старим.

Извор: "Истинита Историја"

ПРИРЕДИО: Игор Ремс