Поједини више плачу за хрчком него за стрицем: Кад и фукаре постану свеци
ПИШЕ: Славко Клисић
Можда сам чудан. "Муанат" што се у Црмницу каже, али никад нећу схватити опраштање преко читуља. Нормално је да фамилија објави читуљу обавештења да се та нека особа раздвојила са душом, али све преко тога је дегутантно. Та преминула особа ће чути молитву за себе, али сигурно неће отворити апликацију umrli.me или штампани "Дан" да види ко га је поздравио потоњи пут или кога треба да поздрави тамо ђе иде...
И говори на сахранама, такође! Замисли слушаш неке измишљене хвалоспјеве онима за које сви одлично знају какви су били. Каматаш, нарко дилер, наркоман, најгора фукара коју си упознао... Тукао оца, мајку, сестру, брата, жену, ђецу своју и туђу и не знам ни ја кога, а управо га они највише оплакују. Добар је, веле, био...
Једна од највећих мистерија универзума. Знам да сам више пута понављао, али - за доброга треба вазда рећи да је добар, а за фукару да је фукара!
Кад смо већ код тога, био је један што су га звали "Шестопрсти" јер је руку више држао у туђи но у свој џеп!
Ојдох даље но сам мислио. Али, има једна још гора ствар. Замисли људе који се преко мрежа опраштају од животиња? Опет, не схватите ме погрешно. Много волим животиње, али прављење циркуса и опраштање од мачака, пашчади, хрчака, риба и осталих љубимаца је баш превише. Или је то можда добра идеја за бизнис план? Направиш umrliljubimac.me за читуље љубимцима. Бре, то би био хит!
Поједини више плачу за хрчком но стрицем.
Има један што је после 20 година видио магаре поред пута па је скочио да га пољуби. Вели, ка брата рођеног да сам видио...
Нема добри моји, све је ово у онај красни пасало...
