HIC RHODUS, HIC SALTA: Принцип слободе - жртва која обавезује

У овом безбожничком времену у ком не постоје идеали осим безпоговорно слушање и клањање Мамону поставља се пред човека егзистенцијално питање - питање Слободе!

Шта је човек без слободе? Данас смо сведоци да се човек одриче Слободе и добровољно пристаје да буде роб (Шваб, Давос), да нема ништа и да буде срећан.

У неком прошлом времену Слобода је била све и за њу су појединци тако и народи били спремни да плате највећом ценом - сопственим животом.

Пре три дана навршило се 108 година од смрти  атентатора чудног имена - састављеног од имена Принца и Архангела! Након велике тортуре и нечовечног мучења, Гаврило Принцип је преминуо на данашњи дан 1918. године у тамници у Терезину (Чешка). Посебна врста мучења, коју су тамничари Принципу приређивали, по сведочењу Истранина Луиђија Позека, такође терезинског робијаша, састојала се у томе што би га ставили у дрвено буре, у које је претходно било закуцано мноштво ексера, па би га у том бурету котрљали, како би се ексери забијали у његову кожу.

Због таквог третмана, по Позековим речима, Принцип је “био измасакриран свуда по телу, па чак и по лицу. На лицу умрљаном траговима крви и дубоких посекотина, зјапиле су црне и црвенкасте живе ране, које су сведочиле о зверским мучењима. Он се издвајао од осталих затвореника управо због трагова од батина и мучења, био је живи леш.” Измучили га јесу. Али звук живе речи у њему нису успели да убију:

“Наше ће сјене

ходати по Бечу,

Лутати по двору,

плашећи господу...”

И - по већем броју извора - Принцип их није, како неки историчари тврде - ножем урезао у метал затворске посуде, него крвљу, пред смрт, исписао на зиду самнице.

Уколико се одрекнемо права на слободу Гаврила Принципа и права тих мученика из 1914. како данас можемо очекивати да нам неко обезбеди право на правду, која може само да се заснива на слободи?! Зато је Гаврило - принцип нашег опстанка!

“Неће моћи слободно да шета онај ко мом народу смета!”

Из књиге професора Милоша Ковића “Гаврило Принцип - сећања, писма, документи”

Приредио: Игор Ремс