Сјећање на нашег Гандија

ПИШЕ: Миленко Мишко Јовановић

 Прије тачно двије године, скрхкан сазнањем да се више нећемо физички никада срести, започео сам осврт на живот и дјело драгог пријатеља и сарадника, на следећи начин:

Познати мировни активиста и хуманиста из Бара Мирсад Мирза Кургаш преминуо је у 62. години живота. Није успио да се избори са опаком болешћу. Могло би се рећи да је то једина битка коју је изгубио. Све друге добио је, чак и кад није изгледало тако. Бројне битке је добијао и потпуно сам. Улазио је у њих када је то свима из његовог ужег и ширег окружења дјеловало сизифовски. Борио се витешки и, како би се то "помодарски" рекло - фајтерски.

Прошло је, дакле, двије године од ове информације која је потресла сваког добронамјерног човјека који је ишта знао о Мирзиним врлинама.

Данас, не бих ништа ни додао - ни одузео из тадашњег текста, па ћу поновити већ написано.
Отишао је наш Ганди у вјечност! И те како је његов живот имао смисла. Остаће упамћен и уписан као трајни симбол борбе против колонијалне власти и поданичке свијести. Свакако, памтиће се Мирза и као Човјек који је најсилније презирао полтронски менталитет који је попут најгоре губе овладао нашим просторима потоњих деценија и година.

Није имао политичку странку. Његова идеологија била је - СЛОБОДА! Камо лијепе среће да је имао у својим биткама и стоти дио подржавалаца у односу на све оне који од јуче поподне на друштвеним мрежама истичу његове фотографије уз дирљиве опроштајне поруке достојне јунака који им је био савременик.

Деценију и по сам био у пријатељским односима са Мирзом. Немогуће је измјерити колико се осјећам узвишено због чињенице да сам задуго био једини новинар и уредник који је желио (и смио, усудићу се да кажем) да извјештава о мирнодопским активностима овог прегаоца и бунтовника невјероватне храбрости, интелектуалне проницљивости и најчаснијих намјера.

Значајно касније, његове бриљантне мирнодопске и хумане акције, срећом, почињу да препознају и други новинари из малобројних медија који нису били под формалном или неформалном контролом режима. И НАТО фондова, узгред!

"Ми смо против рата!А ви?" - један је од транспарената у Мирзиним рукама који на најбољи начин илуструје суштину његове борбе против ропства и сулуде идеје уласка Црне Горе у НАТО. Са том, али и поруком "Крваве су вам руке", дочекао је у Подгорици 2014.године и Расмусена, тадашњег генералног секретара злочиначке западне Алијансе у коју је Ђукановићевића власт увела ову државу не питајући народ.

Указивао је Мирза својој исламској браћи да су НАТО снаге одговорне за смрт милиона муслимана широм земаљске кугле и да тај офанзивни ратни савез углавном ратује против муслиманског свијета и искључиво против слободољубивих народа. Указивао је благовремено свима на све. Без обзира на вјеру и нацију. И зато је, поред осталог - побједник свих битака које је водио за опште добро, упркос формалним епилозима неких борби!

Никада није посустао, иако сурово и срамно прогоњен, хапшен и процесуиран пред судовима само из разлога јер је имао став. И само зато што је вапио за слободом и истином!!!

Није био схваћен од стране великог броја оних који, како ће се испоставити, ипак припадају оној категорији човјеколиких створења заражених вирусом полтронства. Али, то је њихов проблем. И њихов образ!

Његова браћа су били сви они угњетавани, непоткупљиви, часни и храбри људи који нису пристајали на издају, превару, окупацију...
Изузетно образован и довитљив знао је да током своје изузетне мисије неријетко цитира Мешу Селимовића и његову мисао о слободи: „Човјек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем. “ Тако је и живио!

Ни секунде се Мирза није размишљао да ли ће стати уз своје православне суграђане широм Црне Горе када је атеистичка и богоборачка власт кренула да им отима храмове. Његово учешће у литијама за одбрану Српске православне цркве која је била брутално нападнута, уз пуну захвалност мора бити упамћено док буде свијета и вијека.

Памтиће се по њему и његовом отпору и "Чемпрес револуција" у Бару, којом су добрим дијелом почели да се скидају окови са руку грађана које је створио бивши осиони и диктаторски режим.

Био је Мирза први и једини који је рекао "СТОП" акцијама "бушења Јадрана" којима се у нашем мору тражила нафта и провоцирала еколошка катастрофа.

Скретао је пажњу јавности на ужасно стање спаљеног старог мезарја (муслиманског гробља) у Горичанима на обали Мораче, али и на чињеницу да је "Кућа маслина" у Бару саграђена на такође старом муслиманском гробљу, чему су потврду дали и археолози који су открили људске скелете на том простору. Није то посебно дотакло никога из власти, али је Кургаш "рекао и спасио душу своју".

Чини ме срећним што је дио своје мисије и своја виђења укупне друштвено-политичке збиље дијелио кроз рубрике које је писао на "Барском порталу" који уређујем. Печат истине "отискивао" је Мрза и племенитим подвизима које је остваривао кроз дјеловање НВО "Број 19" чији је био оснивач и предсједник.

Најзад, немогуће је у једном прилогу, без обзира на његов обим, набројати сва дјела Мирсада Мирзе Кургаша због којих је завриједио вјечност.

Имао се рашта и родити!