Свједочење о Свету: Сјај и пад једног "мудраца"
ПИШЕ: Др Момчило Д. Пејовић
Коначно дође дан да започети текст о “Грбаљском свецу и мудрацу Свету” довршим и прослиједим штампаним и електронским медијима за објавити. Ова трећа верзија коју пишем готово да је упола другачија од претходне двије одбачене. Бих да се не понављам, да избјегнем све до сада што је речено, а само најважније односно оно суштинско изнесем у завршници политичкога портрета “Грбаљскога свеца и мудраца Свет(озар)а Маровића”!Са њим ћу ставити тачку и окачити га као “други, никад први” политички портрет на неком од четири зида једне “галерије-собе”, гдје стоје остали портрети - слике црногорских политичара из њиховог “златног доба” тродеценијске “владавине (Ми)лове” у (нај)новијој црногорској историји!
Тако, чврсто дадох ријеч да нема те вијести у друштвено-политичком животу Црне Горе која ће ме “натјерати” да по трећи пут одложим писање на довршетку или заокружењу његовога политичког портрета.
Ни хапшење “фришко” пензионисаног полицајца односно тајнога агента Душка Голубовића, који је био у служби АНБ-а, није ме ни најмање поколебало да опет (за)станем са писањем. Богме је Дритан подавно “заговарао” и прстом упирао не само на именованога него и на многе друге, а који се још слободно шеткају “трим стазама” њихових шума, пашњака, ливада и паркова, додуше не зна се до када и до које јутарње уре може им тако бити, али је сигурно да ће и то “брзи(је)х дана услиједити!? Наравно, да нема притиска од ЕУ, у Црној Гори се ништа не би могло дешавати односно мијењати!
Можда се неко од познатих нам лица политичара, бизнисмена или оних што су “тренутно” у притвору буде “(о)тријезнио” или схватио “приговор савјести” да прихвати улогу “заштићеног свједока или свједока сарадника” и развеже језик, па јасно и чак много више изговори од онога што се од њега тражи(ло), како нам не тако давно, али то би са слободе, јавно рече “специјални државни тужилац и тајновидац”!? А што ако некоме од притвореника, са високих функција на којима су донедавно били, догори до ноката и све се (пре)окрене не наопачке него баш онако како се радило три пуне деценије и прозову именом и презименом онога за кога се све радило!?
Да ли ће Свето бити један од њих не знам, али гледајући његов потенцијал и улогу у свему, а што не би могло да се и то деси, кад су се свакаквих чуда грађани Црне Горе нагледали и наслушали у претходне три деценије власти Д(Р)ПС-оваца на челу са њиховим политичким пастиром Милом, сада почасним предсједником државе и почасним лидером његове странке! У Душка смо изгубили наду, јер “снимак плаве торбе из које Мило узима новац” не постоји односно нема изгледа да ће га он показати, иако га је, како нам убједљиво рече, на три мјеста “сигурно замандалио”!?
Другачије би “птице”, многима од њих, “пјевале” да су Дритана (по)слушали! Издадоше га они који су га поставили, плашећи се за своје послове и брзог политичког успјеха односно узлета његовог на политичкој позорници црногорској! Ипак, за сада се све одвија по “шеми” како их је Дритан п(р)озивао, па су се они невољно један по један постројавали у ред за јутарњу смотру у безбједном УИКС-у, на петнаестак километара удаљености од Подгорице. И још им је све бесплатно са пуним пасионом и уз богат културно-умјетнички програм једном триомјесечно, хуманитарне представе, књижевне “вечери”, усна хармоника или она велика на јуначким прсима “мјузикл” аматера, (ал)и све на високом школском и науч(е)ном нивоу! Чује се и ори пјесма “Весели се мили роде, …”! Свега има само хљеба нема, одвише је забаве, игара и цигара а без фабрика духана у нашој Црној Гори!?
Не могах без овога увода, а све да Свету угодим током његовога многогодишњега “лијечења”, да му је што занимљивије, посебно када буде читао о дешавањима у његовоме неовисном Монтен(иј)егру! Можда, као човјек “бизнисмен” и због свакодневног третмана, није информисан, а није му ту на платном списку ни његов “администратор” који је редовно “прелиставао” и (д)остављао дневну штампу са означеним или потцртаним насловима, као и све остале информације “битне и хитне” за њега и посао који (је) обавља(о)!
Уф, умало да заборавим занимљивост - вијест, која би могла Свету “освјежити” памћење и тргнути га из политичке летаргије, а то је: “Пензионере шаљу у пензију, … инспекција је констатовала да је то супротно законима, …”, затражено је од Владе да исправи неправилности…”!?
А мени се све чини да би “правилније” било да су написали: Влада поново запошљава пензионере, активирајући их у својству савјетника посланицима! Разлог је због: њиховог високог политичког домета и доприноса транзицији, смиривању тензија међу осиромашеним грађанима, њиховог а тешког социјалног статуса и посебно минималне пензије оних чији (до)стигнути - лимитирани новчани износ прелази 1000,00 (хиљаду) еура”! Ето, шанса Свету да настави да ради! Многима од позапошљаваних “пензионера савјетника” одговарало би скраћено радно вијеме, не седмочасовно већ четворочасовно, јер им се са старосним годинама повећава и могућност пада имунитета уз деменцију, која се често појави када су ту на измаку седме деценије!
Наравно, ја ћу и мени слични пензионери, са титулом доктора наука у научном звању вишег научног сарадника уз пуни радни стаж (40 година без и дана боловања) и даље бити на Заводу за запошљавање пензионера!? Смијешно и уједно болно, а по статистици МОНСТАТ-овој могуће је да на дневном нивоу у износу од два и по еура (без инфлације) “живимо од првог до првог” не страхујући да ће много нас на дневном нивоу умирати од глади!
Е, Свето имаш и ти у томе својих заслуга што је такво стање било пуне три деценије, за вријеме твоје владавине и генерације, “млади, (с)лијепи, и (још) паметни”! Наравно да сте ви већ тада имали визију, знали и градили ваш “бољи живот и боље сјутра”!? Па (би) смо умјесто стихова “то је нама наша борба дала” наставили да пјевамо “то је нама наша улица дала, код нас нема много криминала”, како нам не тако давно рече Душко, бивши премијер и некад директор АНБ-а црногорскога”!
Свето, све ти ово пишем само да бих те, по ко зна који пут, на неки начин политички реанимирао и донекле насмијао, “ако смијем тако рећи” односно користити се твојом омиљеном узречицом током многих твојих језичких вратоломија датих у незаборавним интервјуима када си био на врхунцу, у зениту, политичке моћи! А данас се ти, “Грбаљски светац и мудрац Свето” правиш мртав, иако си девета је година у твом(е) Београду на “лијечењу”! Уистину, политички јеси омрчен(и), “мртви мрт(в)ац”, “ако се може тако рећи”, Свето!? Није узалуд речено “ћути као риба” или “не отвара(ш) уста као да су (ти) заливена”!
У два последња моја покушаја са временским размаком од објаве једног па затим другог текста протекло је скоро па година цијела. Рекао бих, сасвим довољно да бих именованом, “свецу и мудрацу Свету” могао дати или га подстаћи на слободу јавног оглашавања послије дугог а успјешног лијечења његовог и политичког ћутања званог Маровићево свилено мудровање!
Ма писао сам о теби Свето као “Грбаљском свецу и мудрацу”, философу и политичком односно твоје странке Д(Р)ПС-оваца идеологу, а најмање као правнику или тамо неком општинском администратору, градоначелнику у Будви из времена твога комунистичкога битисања. А готово ништа о твом, партијском, идеолошко-образовном раду “младих скојеваца и старијих чланова СКЈ-у у Кумров(е)цу, “књижевном и(ли) пјесничком” раду, па ни о мемоаристици коју сада, чујем да наговјештаваш, “иако мртав” да увелико пишеш, али потајно је држиш дубоко запретану у твоја њедра да је ко не открије! Стари политички лисац Свето и “мудрац грбаљски” зна како треба тајити односно држати, као Душко “на сигурном” уз један примјерак снимка код Мила (!?), оно са чиме ће једнога дана задивити своје пријатеље из политике, који га нијесу напустили и уједно изненадити све оне који су га “принудили или боље рећи од њега (из)нудили да (при)зна кривицу да је био вођа - шеф организованог криминала у његовој Будви или чак у цијелој Црној Гори односно његовом вољеном Монтен(ије)гру!?
Пођимо редом, подсјећања ради, од самога почетка и Световог успјешнога идеолошкога погледа на “Рат за мир”, наравно преко излизане фразе “мир(ом) је побиједио рат”! Пишем о теби, Свету Маровићу, још од 2009. године, критикујући твој политички рад, интервјуе и бројне изјаве које си давао онако некада моћан и пун себе, не надмен већ смирен(о), двосмислено и мудро, као што је то само теби од Бога дато!? Знао си све да објасниш или некоме скренеш пажњу, а да тај пође од тебе “задовољан” иако те ништа није разумио што си му рекао или савјетовао!
У нешто више од 20 наслова са преко 60 страница густога текста на формату А4, чини ми се да сам дао један објективан и критички суд твоје укупне политичке дјелатности од доласка твог са групицом “младих (с)лијепих и (још) паметних”! Наравно да нијесам Светов биограф, нити се лично познајемо! Чак мислим да се нијесмо никада ни срели нити протоколарно руковали! Жив је па то може потврдити, ако кад проговори! Мени није успјело да га од толиког броја текстова политички реанимирам, а богме је тешко то успјело и много мудријима, знавенијима или онима његовим пријатељима да у јавност проговори сем кад он то хоће и услове под којима би могао рећи шта му на памет падне! Ма нијесам се, искрено речено, ни (по)надао да ће одговорити, гласнути се испровоциран мојим текстовима о њему! Да није Свето мудар, не би он био данас тамо гдје јесте и то у “Београд на води”!? Зна то и његов адвокат који вјерује да ће Свето, “Грбаљски светац и мудрац” једнога дана банути у његов неовисни Монтен(иј)егро и све нас изненадити кад проговори и образложи зашто је толико дуго ћутао односно правио се да је политички “мртац мртви”!?
Писао сам о Световом рату за мир, мир је побиједио рат, извињењима, о Свету као спасиоцу и његовој “гиљотини - сјечи”, о Свету као политичком соколу, Свету свиленом и златоустом, храбрио га да проговори и рече што све зна, да се не плаши онога што рече јер је Црна Гора правна држава, градњи - финансирању “Београда на води”, да нам се (Св)ето дозирно подсмијава, заб(о)рављеном Свету, позивао га да дође у Црну Гору, као Душко, па да се нагодимо, све до оног недавног писма “Тргни се Свето, јер те живог прекрише прашином забоорава!
Авај, све је било безуспјешно и узалудно. Свето ни да писне, да се мрдне, да неки знаком покаже да је још у животу! Политички мртав, “мртац мртви”!? Човјек жив, а политички умро, сном мртвијем спава, не може да се пробуди…!? Питао сам себе, а и њега, зашто неће да (пр)говори? Не мора мени да одговори, али на позиве својих другара политичких, пријатеља, бизнисмена или оних попут Душка, и једног и другог, па чак и бившег пријатеља “првог, никад другог” Мила!
Нема му помоћи односно моји напори дугогодишњи остали су безуспјешни! А морам признати да сам се трудио много и уложио рада и знања онолико колико сам имао и могао га дати у јавност да бих Светову политичку дјелатност и карактеристике објелоданио а не да стоје и да на њих пада прашина заборава! Заслужан је, макар да му се да простора и чује његов умилни, “златни глас” о ономе што у себи таји, па нека остави нешто за онај свијет, као што нам је обећао не тако давно!
Сада тек видим(о), по дугом ћутању, његов чврсти политички карактер да га нико не може натјерати да проговори! Дао је човјек ријеч, а можда се и заклео у Бога, да неће проговарати све док успјешно не заврши са “лијечењем” и дође из Београда сасвим слободан у његов “вољени Монтен(иј)егро”! Не би ме изненадило кад бих од њега чуо да тврди како је хтио доћи већ послије пар година лиечења, али му одређени високи државници и “фактори и процјена безбједност” нијесу то одобравали због изазивања нежељених посљедица по грађане Црне Горе, нешто попут турбуленција којима се Душко хвали(о) да би (и)х он својим доласком могао изазвати!? А Душко дође, и ето се одужи да чами у притворској јединици у Спужу, па нико ни да зуцне а камоли да учини пометњу политичку или коју другу!
Убрзо ће пуних 9 (девет) година од како је Свето у Београду, гдје шета и иде на свакодневни третман…! Само се једно питам од које плате односно колики је тај новчани износ пензије коју прима да може да плаћа пуни смјештај и дугогодишњи боравак у Београду, а колико ми је “познато” званично тамо нема стан као некретнину, ни кући ни окућницу? Наравно, нема ни мора сем можда неки (не)знатан улог у “Београд на води”. Ааааах, могуће (је) да има нешто од оних давних обећања од арпаских инвестиција које стижу у износу од близу 13 милијади, што би и најмањи проценат од 0,1 одсто било довољно да му подмирује све трошкове у претходних 9 година његовог “службовања” односно лијечења!? Знам једно и скоро да сам сигуран у то да се Свето подсмијава бројем “замолница” које пише држава Црна Гора како би га “прихватила” као свога држављанина! Замолнице, добро зна Свето како се са њима ради и чему служе!
Свето, тебе барем као правника и политичара са великим искуством и бројним функцијама високим и државним које си обављао не треба нико њима да те плаши нити ти и најмање од тога стрепиш, сем у једном а то је интерполова потјерница која би била стављена односно активирана!? Увјерен сам да и ту имаш адут у рукаву, а то је држављанство Србије које те спашава од свих потраживања од твојих из много вољенога твога Монтен(иј)егра! Прозрео си ти све њих и намјере њихове да те политички оседлају! Међутим, на све си правовремено реаговао и тај самар за њих припремио.
Па кад је већ све тако како и јесте одлучио нека му и буде!? Нећу ја бити њему ни најмања сметња, завршићу његов политички портрет овим текстом! Одлучио се човјек да почива у “миру” и буде (до)стојан политички мртвац, да прима пензију и ужива било на његовом мору - Јазу или у “Београду на води”!
Као што се да закључити сви моји бројни покушаји политичке реанимације “Грбаљскога свеца и мудраца Света” били су неуспјешни, и поред огромних напора које сам уложио током писања и богме објављивања истих.
Свето, знам да није паметно а још мање мудро у овим мојим годинама, неком давати обећање било да је оно дугорочно или краткорочно на један или два дана, макар то било и условно, али ја се, ипак, одлучих да то учиним те ти написах овај текст да га здраво у доколици читаш - “лагано трошиш”, макар то трајало до идуће године када ти “истиче - тече” застара казне због које си тамо на “лијечењу”, у твом Београду, под будним оком “љекарског конзилиј(ум)а”!
Само, нека Свето свилени, златоусти, мудрац и светац Грбаљски зна да ако се кад одлучи да политички (про)говори или јавно гласне да објасниш своје ћутање, а ја будем жив и у могућности да јавно проговорим, јавићу се са још једним текстом “изван оквира овог његовога политичкога портрета” са којим заврших писање о њему, остављајући га као политичкога мртваца! Збогом, уживај Свето у “Београду на води”, а не помишљај да се, као Душко бјегунац из Лондона, вратиш се у Црну Гору и дочекаш његову судбину! То (ти) је мој савјет!
(Карикатура: Горан Шћекић)
