Игор Ремс у „Стварању“: Савремена бугарска поезија у новом руху

Аутор: Редакција 0 Оставите коментар

У најновијем тробоју за јул, август и септембар 2025. године књижевног часописа Удружења књижевника Црне Горе „Стварање“, објављени су препјеви поезије двије савремене бугарске пјесникиње — Наталије Недјалкове и Светле Гунчеве — које потписује наш суграђанин, умјетник и пјесник Игор Ремс, уједно сарадник и колумниста "Барског портала".

Часопис „Стварање“ представља најстарији књижевни часопис у Црној Гори. Први број објављен је у октобру 1946. године, штампан у „Ободу“, а његови оснивачи били су Михаило Лалић, Јанко Ђоновић и Мирко Бањевић. Током деценија, уреднички печат часопису давали су истакнути књижевни ствараоци, међу којима и Ранко Јововић и Гаро Јовановић, све до садашњег главног уредника Александра Ћуковића.

Иако је „Стварање“ временом израсло у једну од кључних институција црногорске културе и књижевности, та чињеница није била довољна да му у једном периоду буде обезбијеђена стабилна институционална подршка. Напротив, током владавине бивше власти, часопис је остао без редовних донација из државног буџета, што је озбиљно отежало његово континуирано излажење.

Ни у наредном периоду није дошло до суштинског побољшања финансијског статуса часописа, иако је изостала врста притисака каквима је раније био изложен. „Стварање“ тако и данас, упркос свом значају, опстаје прије свега захваљујући посвећености аутора, уредништва и вјери да културне институције трајне вриједности заслужују системску и дугорочну подршку.

-----------------------------------

СЕНКА СЕНКИ

Учиш временом да волиш лоше вр еме,

да чујеш тишину,

на стотину језика да ћутиш

и на онима којима нико више не говори.

Схваташ да си сенка сопствене сенке.

То је игра светлости,

њена нефокусирана рефлексија.

Наталија Недјалкова

НЕКАДА

У углу мог живота,
на крају,
где залазак сунца залази попут ватреног фламинга,
међу чуперцима суве траве био је Рај.
Пругастим очима сам те гледала, миловао си ме.
Свет се благоразумно негде повукао.
Изнад тебе - моје груди, беље од лотоса.
Хаљина коју сам носила, узнемирујуће и невино нас је раздвојила.
Зраци су били немилосрдни тог дана,
а августовска земља је била тако тврда.
Али хаљина којом сам ти прекрила очи, мирисала је на рузмарин и незаборавник.
Светла Гунчева