Књига „Додирни ме“ Маје Николић промовисана у Бару

Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника Неказано, у сарадњи са ЈУ Средња економско-угоститељска школа Бар, промовисало је књигу „Додирни ме“ пјесникиње Маје Николић. Ово је њена друга књига поезије у издању Неказано.

На промоцији су, поред ауторке, учествовали Лабуд Н. Лончар – уредник издања и рецензент у улози модератора вечери, Гордана Сарић, Наталија Новаковић, Гордана Срећковић, Татјана В. Марас, Винка Марстијеповић Леринц, Александра Ђуровић, Енеса Сукић, Наташа Лечић и Стеван Стијовић.

Лончар је на почетку вечери поздравио драге госте и захвалио се на посјети, упркос великој хладноћи и вјетру. Захвалио се Средњој економско-угоститељској школи, а посебно професору Недељку Нецку Ђуровићу на помоћи да се промоција одржи. Такође се захвалио специјалној гошћи вечери Гордани Сарић, која је за ову прилику допутовала из Никшића, као и Наталији Новаковић из Подгорице.

Пјесникиња Гордана Срећковић упознала је присутне са биографијом Маје Николић и изнијела своје надахнуто виђење њене поезије и напретка у односу на прву књигу „Агератум“, такође у издању Неказано.

Енеса Сукић прочитала је дио из рецензије за ову књигу, коју је написао Лончар, и истакла: „Пјесникиња Маја Николић обрадовала нас је својом новом књигом под симпатичним именом Додирни ме. Додир је, поред вида, основни начин сазнања, те нас тако пјесникиња упознаје на један занимљив начин са свим оним што види својим пјесничким оком и додиром стихова. Видљиво је њено пјесничко сазријевање у односу на претходну књигу поезије „Агератум“. Ово ново издање састоји се од шездесет три пјесме подијељене у пет циклуса: Додирни ме, Харфа, Малиноа, Оловно срце и Шкриња. Наравно, као и у претходној књизи поезије, неки мотиви су опет заступљени, а то је цвијет, често успоређиван са пјесникињом или њеним тијелом, које краси наша поља, баште и столове.“

Гордана Сарић, позната црногорска пјесникиња, изразила је задовољство што је дио ове лијепе вечери у сјајној и професионалној организацији Међународног удружења Неказано, на челу са оснивачем и директором Лабудом Н. Лончаром. Похвалила је Николићку и говорила своју пјесму о миру, ђечију и љубавну „Музика душе“, коју је отпјевала, а компоновао је познати кантаутор из Сарајева др. Џани Хотт, што је изазвало бурно одобравање присутних.

Александра Ђуровић, пјесникиња удружења, пружила је подршку својој колегиници читајући три њене пјесме.

Наталија Новаковић, која је допутовала из Подгорице, поздравила је присутне и пожељела да Маја брзо објави још једну књигу. Такође је говорила своју пјесму о жени, а затим, по обичају, отпјевала једну пјесму а цапелла.

Подршку Николићки пружиле су Татјана В. Марас, која је прочитала три њене пјесме и барска пјесникиња Винка Марстијеповић Леринц, као и Наташа Лечић и Гордана Срећковић, које су такође говориле пјесме Маје Николић.

Ауторка Маја Николић је, говорећи о својим пјесмама, истакла: „Ове пјесме нису само моје. Оне су ваше, јер сте ви ти који их оживљавате својим читањем, својим разумијевањем и својим осјећајима. Свака ријеч, сваки стих носи дио мене, али и дио свакога од вас, јер сви ми носимо своје приче о љубави – оне које нас инспиришу, оне које нас повређују и оне које нас обликују. Хвала што вечерас славимо љубав – у свим њеним облицима.“

Захвалила се својим колегама пјесницима ријечима: „На овом путу стварања наишла сам на људе чија подршка није била само у ријечима, већ и у ђелима. Неки су били попут очева, с мудрошћу која ми је отварала нове хоризонте, док је једна жена, својим али одлучним савјетима, била свјетло које је водило кроз тамне тренутке сумње. Ваша подршка учинила је да свака пјесма буде снажнија, а сваки стих богатији. Заједно сте уградили дио себе у мој рад, а ја сам неизмјерно захвална.“

О њеној поезији надахнуто је говорио и Стеван Стијовић, који је прочитао три пјесме из збирке.

На крају вечери, Лабуд Н. Лончар, предсједник удружења, осврнуо се на рад удружења у 2024. години, наводећи да је Неказано објавило двадесет књига и изразио наду да ће у 2025. години тај број бити још већи. Истакао је сарадњу са школама Бара, нарочито са Средњом економско-угоститељском школом, у промоцији својих издања. Посебну захвалност исказао је професору Недељку Нецку Ђуровићу и прихватио његову сугестију да се у зимским мјесецима појача културни живот Бара.

Ауторка је свим присутним гостима поклонила по један примјерак своје књиге уз потпис, а услиједило је и обавезно фотографисање за успомену.