На јучерашњи дан 1891. изгласан Устав Српске народне читаонице - Бар
На јучерашњи дан (17. децембра) 1891. године на ванредној скупштини Српске народне читаонице у Бару изгласан је Устав читаонице, који је имао 39 чланова.
Како подсјећа сајт Митрополије црногорско-приморске, Барску читаоницу основали су, три године након ослобођења од турске окупације, угледни грађани, међу којима су били Вуко Пејовић, Душан Бркановић, Томо Ораовац и Ђул-бег Шкањевић, укључујући се у општецрногорски народни културни препород.
Српска народна читаоница у Бару је основана 22. марта 1881. и најстарија је институција културе града Бара и њен темељ.
Циљ оснивања читаонице је био ширење просвете у томе граду, након дужег периода стагнације на пољу културе, у вријеме турске окупације. У то вријеме то је била једина културна институција у граду. Неки од оснивача били су генерални викар Јосип Коловић (који је одржао здравицу о слози и поклонио неколико књига), пјесник Мило Јововић и Васиљ Загарчанин. Први предсједник је био Томо Ораовац а потпредсједник хоџа Шабић. Поред католичких и православних Срба за редовне чланове читаонице су примани и Срби мухамеданске вјероисповјести. Срби у три вјере су, уз незнатан проценат Арбанаса били једини народ који је тада живио у Бару и Црној Гори.
Читаоница је с мањим прекидима радила до 1916. године а потом, током краћег периода, и у Краљевини Југославији. Обновљена је средином марта 1953. године и током комунистичког конвертовања српских вриједности у неке до тада непостојеће преименована је у Градска библиотека и читаоница “Иво Вучковић”, и тиме практично укинута.
Ипак, 4.јуна 2017.године, Српска народна читаоница - Бар поново је обновљена са истим циљем као и када је основана, с тим што јој је идеја, уз ширење просвете још и едукација и информисање.
Тако је Српска народна читаоница данас, поред осталог, и издавач "Барског портала", који је у рекордно кратком року постао убједљиво најутицајни локални медији у граду и један од најчитанијих у Црној Гори.
О Српској народној читаоници, наводи се на сајту Митрополије, данас свједочи натпис на споменику Ослободицу, у чијем је потпису управо ова институција „ СВОМ ВИТЕШКОМ ОСЛОБОДИТЕЉУ КЊАЗУ НИКОЛИ I : ЈА ИЗГЛЕДАМ КАО КАКВА СТИЈЕНА, ВЈЕКОВИМА КИШОМ ИЗЈЕДЕНА,АЛ` НЕ ЖАЛИ ГОСПОДАРУ СЛАВНИ,ТЕК МИ ДАНАС СЈАЈУ СРЕТНИ ДАНИ – СРПСКА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА-БАР 25 МАРТА 1881 …“
