"Неказано" објавило књигу "Буди ту" Љиљане Лазовић

Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника "Неказано" објавило је прву књигу поезије Љиљане Лазовић из Мојановића, у Зети, под називом "Буди ту".

У рецензији ове књиге, Лабуд Н. Лончар, уредник издања, каже: „Љиљана Лазовић, као што стоји у њеној биографији, од своје пете године живи с артритисом, који ју је кроз живот спутавао у остваривању многих жеља. Упркос томе, остала је јака и никада није престала вјеровати у своје снове. Романтична и њежна душа, воли све што млади воле: поезију, музику, кување, цвијеће, вез и мачке. Сања о љубави.

Своје прве озбиљније кораке у поезији направила је објављујући у часопису за књижевност и умјетност Неказано, а наставила је да објављује у осталим издањима удружења Неказано, зборницима и на Међународном фестивалу љубавне поезије Пјесник – Светионик. Због своје болести често је ограничена у присуствовању културним догађајима, али упорност и одлучност омогућиле су реализацију и обликовање њене поезије у књигу Буди ту, која је сада пред нама.

Књига симболичног наслова Буди ту обједињује пјесме настале у осами – осами коју Љиљана не жели, али у којој цвјета пркос и љубав, међусобно се допуњујући. Она чека своју љубав јер вјерује да је љубав покретач космоса. Љубав је ослонац и нада, а у сарадњи с вјером постаје вјечност, што Љиљана изражава стиховима.

С Љиљаниним стиховима, сваки читалац може пронаћи дио себе – онај најљепши, најрањивији и најискренији дио, који увијек изнова тежи љубави и сновима.“

Књижевник Слободан Ристовић, такође као рецензент, надахнуто каже: „Ништа као самоћа не умије да разумије питалице живота. Ништа као она није у стању да буде на сваком мјесту и са свима. Она је неупадљива и ненаметљива. Самоћа је сама себи себична. Није за свакога под руку ни међу руке.

Мало којег пјесника је та мука мимоишла, али ни муке нису исте и оне су спрам његове снаге и храбрости.

Мало је пјесмарица у овом невремену које живимо, а да су под руку с овом. Прије свега, овд‌је нема ни једне ријечи, а камоли стиха, да није исцијеђен из душе пуне угрушака тужних истина. Не могу а да се не упитам – постоји ли пјесник са срећним истинама? Ваљда не постоји.

Пјесме су, као и све облоге и сви мелеми, покушај да ублаже бол, а не да наудимо мукама. Можда је ова пјесмарица баш то.

Ма како било, Љиљана је у њој описала многе, носећи терете наше да би на свој заборавила. Надам се да ће нека наредна пјесма имати више сунца од мјесечине.“

Корице за књигу урадила је Весна Лазовић, Љиљанина сестра, и сама чланица удружења Неказано, црногорска естрадна умјетница која пјева Љиљанине двије пјесме: "Мирисаће све на цвијеће" и "Ми смо једно другом суђени".

 *

Биографија ауторке

Љиљана Лазовић рођена је у Подгорици 1975. године. Од своје пете године живи с артритисом, који ју је кроз живот спутавао у остваривању многих жеља. Упркос томе, остала је јака и никада није престала да вјерује у своје снове. Романтична и њежна душа, воли поезију, музику, кување, цвијеће, вез и мачке. Сања о љубави. Своје пјесме објављивала је у часопису за књижевност и умјетност Неказано, као и у другим издањима овог удружења.

Живи и ствара у Мојановићима, Зета. Буди ту је њена прва књига.