Немој никада убити пужа – представљен роман првијенац младе Емине Пепељак Аговић

Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника Неказано одржало је  промоција романа "Немој никада убити пужа" младе Емине Пепељак Аговић одржана је у холу Средње економске угоститељске школе у Бару. У програму су учествовали Емина Пепељак Аговић - ауторка, Здравко Ђурановић, Дамир Марас, Ина Ђурановић, Владимир Церовић, Младен Бабовић, Гордана Срећковић, Горан Радичевић, Александра Ђуровић, Енеса Сукић, Горан Хот и Лабуд Н. Лончар као модератор.

Вече је отворила Гордана Срећковић, пјесникиња која је најавила програм и позвала Лабуда Н. Лончара, предсједника Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника "Неказано", да се обрати присутнима и преузме улогу модератора.

Лончар је поздравио госте и захвалио се у име удружења, посебно се захваљујући Средњој економско угоститељској школи и њиховом професору Неђељку Нецку Ђуровићу на помоћи при реализациј ове вечери. Поред тога посебно се захвалио пјеснику Дамиру Марасу, пјеснику, композитору, музичару и пјевачу који је велики пријатељ удружења и града Бара а који је само за ову прилику допутовао из Лича, Хрватска, који се за ову прилику одлучио на дуг пут. Пут којим показује пријатељство и припадност  удружењу Неказано. Тиме је доказао да ниједан пут није дуг ако га желимо прећи и ако смо истински пријатељи и припадници овако сјајног удружења. Истакао је и чињеницу да је Марасу Неказано остало „дужно“ промоцију књиге коју му је објавило а иста није два пута одржана због увођења мјера у вријеме Короне...

Поздравио је и Здравка Ђурановића црногорског пјесника и великог естрадног умјетнику, чија је друга књига поезије у припреми за штампу, наравно у издању Неказано и одмах позвао Ђурановића да својом пјесмом поздрави госте, што је овај и учинио а на велико задовољство публике.

Гордана Срећковић, пјесникиња из Холандије, је присутне упознала са биографијом ауторке Емине Пепељак Аговић, посебно напомињући чињеницу да је ауторка члан удружења Неказано.

У то име Младен Бабовић, предсједник Скупштине удружења уручио је Емини чланску карту удружења и одржао пригодан говор добро дошлице.

У име Неказано, професору Ђуровићу, угледном просветном раднику, културном посланику и великом познавалцу историје, Лончар је уручио чланску карту Почасног члана удружења, још једном се захваљујући на дугој и несебичној сарадњи коју удружење има са СЕУШ-ом и самим професором, посебно истичући његову жељу и подршку младим талентима у изражавању њихових способности. Професор Неђељко Нецко Ђуровић се захвалио и како је рекао пријатно затечен овим чином и истакао  да се залаже да помогне свим ученицима и младима талентима, као  и за што боље односе међу свим народима без обрзира на вјеру или било какву другу припадност.

Програм је настављен уз посебан сценарио који  је за ову прилику урадио Лончар а који се сводио на разговор са ауторком о њеном првијенцу, као и разраду самог романа у чему су му помогли чланови и пријатељи Неказано.

Ауторка је на питање откуда идеја да напише овако посебан роман и са оваквим називом рекла: 'Као мала имала сам свог малог пса и зли људи су га отровали убацивши му у двориште парче меса премазано са отровом. Када је умро, осјећала сам се грозно и тај несрећни догађај оставио је на мене дубоки траг. Моји професори у школи, Радоман Чечовић и Милутин Обрадовић, препознали су у мени на часовима дар за писање и у томе ме охрабривали. И тако је временом настао овај роман. Овим путем им се захваљујем као и својој и мужевој породици који су ме подржавали у мојој жељи за писањем.' - казала је Емина.

Након разговора са ауторком Лончар се осврнуо на рецензију овог романа коју је писао његов уважени и цијењени пријатељ, врсни познавалац књижевности и теоретичар књижевности Слободан Блажов Ђуровић, који је био спријечен да присуствује промоцији. Истакао је веома важан диот из Ђуровићеве рецензије а то је »Ко тврди да смо ми уопште живи?...неки су умрли на дан свога рођења, а неки су се родили на дан своје смрти, ал још увек лутају. И док ходају асфалтом кости им се суше«. Бесумње, речи достојне нобеловца Андрића.

Лончар је онда  прочитао рецензију коју је сам писао под именом “Како сачувати себе у временима зла“ у којој је истакао:  “Писана истинским сновима и суровом збиљом, уводи нас у замршени свет ратних страхота. Ауторица нам кроз занимљиву причу даје  осећај да је роман писан као дневник, и стављањем датума користи вешту варку којом нам прикрива истину - ти датуми заправо представљају наше дане, садашње време. Јер, сва су времена ратна. Слике оца, мајке, пријатеља потврђују да је реч о тананом и осетљивом штиву, којим се сопствена осећања вешто подмећу и прикрива право лице човечанства. А то је братоубилаштво.“

У наставку програма вођени модераторовим најавама појединих поглавља публици су се поједине дјелове романа читали: пјесник и глумац Владимир Церовић, пјесникиња Александра Ђуровић, Ина Ђурановић која је и као лекторка казала своје виђење радње романа. Пјесникиња Гордана Срећковић, драмски писац, умјетница и глумица Енеса Сукић и пјесник Младен Бабовић. Између њихових говора својом пјесмом увеличали су, а на радост свих присутних, ово вече уз старе хитове попут "Ево зора" од Бојана Бајрамовића и "Због једне дивне црне жене", а у извођењу великана на музичкој сцени, којом влада више од двадесет година цијењеног Здравка Ђурановића, као и кантаутора, музичара, писца уваженог и цијењеног члана удружења Дамира Мараса  из Хрватске.

За завршницу вечери, Лончар је одлучио да ауторка прочита последње поглавље из романа, што је изазвало одушевљење публике, међу којом су били и њени родитељи, као и родитељи њеног супруга: “Дуго сам размишљао, пријатељу мој. Ноћас ћу свој живот дати као залог да нисам као они. Пријатељу мој, немој никада, бјежећи од војске, убити недужног пужа.”

На крају вечери, Лончар се испред удружења Неказано још једном захвалио Средњој економско угоститељској школи на помоћи да се ова вечер реализује, као и свим присутнима.

Такође, најавио је још једну промоцију поетске књиге за дјецу коју је написала Санела Рамадановић Софтић, која ће се одржати 18. маја.

Након тога, услиједило је заједничко фотографисање за успомену, потписивање романа, као и мала гозба коју је припремила Емина. Дружење се касније наставило у Кафе Бару "Ћао" уз пријатно ћаскање до касних сати.