Новак на терену, Невен у стиху: Побједа која је постала поезија

Када се једнога дана буду сабирале побједе, рушиле бројке и утихнули аплаузи, остаће оно што је најтеже створити — смисао. А у том смислу, у историји спорта и времена, стајаће једно име. Новак Ђоковић. Не као један од најбољих, већ као најбољи свих времена.

Пласманом у своје 11. финале Аустралијан опена, након исцрпљујуће борбе, два преокрета и побједе над Јаником Синером резултатом 3:6, 6:3, 4:6, 6:4, 6:4, Новак је синоћ још једном показао зашто његове побједе нису само спортски резултати, већ догађаји. У њима има истрајности малог народа, ината пред неправдом, вјере у рад и смирења у тренуцима највећег притиска.

Синоћ нису славили само Срби у Мелбурну. Славила је Србија, славила је Република Српска,  Црна Гора, славио је Бар — град под Румијом, у којем се велики успјеси доживљавају као лични, а врлине као насљеђе. Јер Новак није побјеђивао само за себе. Он је носио име свога народа по свим меридијанима, достојанствено и мирно, показујући да снага не мора бити груба, нити величина надмена.

Али Новак је отишао и корак даље. Он није задужио само Српство — задужио је човјечанство. Својим односом према побједи и поразу, својом борбом за слободу избора, за достојанство појединца и за право на различитост, постао је више од спортисте. Постао је примјер.

У таквом тренутку, када се спорт претвара у симбол, а побједа у трајну вриједност, огласио се и стих. Наш познати пјесник Невен Милаковић, који живи и ствара у Бару, подијелио је са својим пратиоцима на друштвеној мрежи фејсбук своју пјесму „Новаку Ђоковићу“.

Ови су стихови популарног пјесника и раније били објављивани, али су сада, у часу новог подвига, добили још једно пуно значење — као поетски наклон величини која траје.

„Барски портал“ са поносом објављује ову пјесму, као скромно свједочанство времена у којем смо живјели док је играо — и побјеђивао — човјек који је својим рекетом исписао историју спорта, а својим карактером оставио траг у човјечанству.

Новаку Ђоковићу

Превише је рана и све редом боле,
Знам да моје племе одвек свету смета,
Бог Те изабрао, Ти ошини, Ноле,
Нек` клече пред гневом Српскога рекета.

Много је неправди према роду нашем,
Вазда им Србија за све била крива,
Кад се Ти размашеш и ја спутан машем,
Прокључа у мени српска крвца жива.

Кад нас већ клевећу да смо освајачи,
Када нам већ судбу свака шуша кроји,
Покажи им да смо од свих ипак јачи,

Све што им је вредно, витеже освоји.
А три прста не дај ни за живу главу,
Она ће Ти донет` непролазну славу!

                                                                          Фото: AI