Књига Костантине Војиновић пред никшићком публиком

Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника Неказано одржало је промоцију књиге "Све прође, а ожиљак остаје" никшићке хуманитарке Костантине Војиновић, у прелијепом амбијенту Градске куће, Никшић. Ово је њена прва књига.

Модераторску улогу вечери имала је Бојана Зиндовић, која је стручно водила програм.

Гордана Сарић, једна од рецензената, прије свега је упознала публику са удружењем Неказано и предсједником удружења Лабудом Н. Лончаром, обзиром да је ово био први наступ удружења Неказано у Градској кући.

У наставку свог обраћања говорила је о познанству и пријатељству са ауторком Војиновић, а након тога прочитала рецензију за ову књигу, из које издвајамо:

“Пише Нина о свом идеалном свијету, који је само за себе изградила и у који се скрије кад се умори од реалне стварности. Уживање је читати то што пише. Емоције владају свемоћно, а читаоцу душа остаје пуна љепоте њеног писања. Нина изненађује својом искреношћу. Још нисам читала ниједан текст са толико огољене истине и искрености. Ово је прича њене душе, њене огромне жеље за љубављу. Њено повријеђено срце плаче и јеца, прождирано чежњом за правом и искреном љубави. Нину храни нада да ће једном, негђе, пронаћи праву љубав, која ће излијечити њене дубоке ране разочарења. А ријечи се нижу као бисери – црни, бијели – бисери чежње и наде.”

Костантина се након ових ријечи изузетно емотивно обратила публици, не кријући срећу и задовољство због своје књиге, а посебно због присуства њој драгих особа које су обиљежиле њен живот.

Након тога покушала је да прочита причу “Моја амајлија”, коју је посветила Сарићки, али су је савладале емоције, те је Аника Вулетић, пјесникиња, то учинила умјесто ње, издвајајући:

“Она је дама у бијелом, она је моја амајлија, жива, са осмијехом који може да уљепша најтмурнији дан. Одувијек вјерујем да су људи са таквом душом као она најдрагоцјенији дарови које живот може да донесе. Она не пише само ријечи које додирују душу, она је ријеч, она је љубав. У њеној присутности осјећам сигурност, као да ништа на свијету не може да ме повриједи. Не боји се да помогне, да пружи руку, чак и када треба да да себе за друге.”

Лабуд Н. Лончар, у улози рецензента и уредника издања, поздравио је присутне госте, укратко их упознао са удружењем Неказано, захвалио се Градској кући на гостопримству, а ауторки је уручио признање за допринос писаној ријечи и удружењу, као и чланску карту удружења „Неказано“.

Затим је прочитао рецензију ове књиге, у којој између осталог каже:

“То није обична књига. То је збир прича у којима ће се многи препознати – било у ситуацијама, било у емоцијама које су описане. Књига је аутобиографска, а ауторка не крије ни најтања осјећања. Сјећања на драге људе, пријатеље, мајку, никшићке липе и тополе, мирис јагода... али и оно што је карактеристично за данашње вријеме – издају од стране оних којима је помагала у најтежим тренуцима њиховог живота. Како и сама каже у предговору, многе неће описати, јер када би писала онако како треба – истинито – то многима не би било безболно. Без табуа пише о прошлости, о љубавима које су је обликовале и о преболијевању истих.”

Младе умјетнице Сташа Мијушковић и Јована Шћепановић побринуле су се за пријатан музички дио вечери – Сташа свирајући виолину, а Јована пјевајући „а capella“.

За њихов допринос овој емотивној вечери Неказано их је наградило Захвалницама, које су им уручиле пјесникиње Винка Марстијеповић Леринц и Светлана Милић, дајући им на тај начин подстрек за њихов будући рад.

За све присутне посебно емотиван био је говор Илије Булајића, човјека којем је Костантина даривала бубрег.

Говорио је о самом упознавању и начину на који је дошло до тога да му је она донирала бубрег. Изузетно јаке емоције превладавале су и код њега и код присутних, а он је то на себи својствен начин пребацивао на шалу, уз пар анегдота.

Пјесникиње удружења Неказано – Аника Вулетић, Ана Иванчевић и Данијела Шундић – као знак пажње према ауторки, публици су прочитале неколико прича из ове књиге, остављајући присутнима да сами наставе читање.

Костантина се у кратком и веома емотивном обраћању захвалила присутнима:

„Драги пријатељи, од срца вам хвала што сте били дио промоције моје књиге Све прође, ал' ожиљак остаје. Ваша присутност, подршка и топли утисци учинили су ово вече посебним. Посебно ми је драго што сам успјела пробудити емоције у вама. Било је дивно вид‌јети вас вечерас у пуној сали. Захваљујем се издавачу Неказано, на челу са Лабудом Н. Лончаром, који је уједно још један рецензент, Гордани Сарић, рецензенту, као и Илији Булајићу, који је говорио о књизи. Велико хвала модераторки Бојани, као и учесницама забавног дијела програма – младој музичкој звијезди Јовани Шћепановић и талентованој виолинисткињи, малој Сташи Мијушковић. Такође, захваљујем се Градској кући на уступљеном простору и Дејану Петковићу на озвучењу. Посебну захвалност дугујем Аники, Ани и Данијели, које су дивно читале моје приче и унијеле у њих посебну емоцију. Видимо се ускоро с новом књигом – наставком ових страница које ће убрзо угледати свјетлост дана. Наравно, у издању удружења Неказано и уредника Лончара. Морам да вам кажем да сам, чим сам добила књигу од издавача, одмах продала 150 књига, а новац од те продаје поклонићу једној породици којој је он потребан.“

Лабуд Н. Лончар на крају вечери истакао је:

„Хвала још једном Градској кући на гостопримству и помоћи да дође до ове промоције. Хвала Константини што је препознала вриједност удружења Неказано и, наравно, хвала никшићкој публици на посјети.

Додаћу на крају да је Нинина нова књига већ у припреми за штампу, у издању Неказано. Хвала нашим пјесникињама које су својим читањем приближиле публици дио прича из ове емотивне и посебне књиге судбина.“

Ауторка је свим присутним гостима поклонила по један примјерак књиге, уз потпис, а дружење је настављено у оближњем локалу уз пријатељски разговор и договарање за нека нова издања.