Промовисан роман “Мој дом” Катарине Перић

Роман првијенац „Мој дом“ ауторке Катарине Перић промовисан је у Средњој економско-угоститељској школи у Бару, од стране Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“

У промоцији су учествовали: Катарина Перић – аутор, Гордана Сарић – рецензент, Неђељко Нецко Ђуровић – професор, Лабуд Н. Лончар – уредник издања и модератор, Санела Рамадановић Софтић, Лорена Ђурић и Јована Лекић – флаута.

Отварајући промоцију, Лабуд Н. Лончар, предсједник удружења „Неказано“, у улози модератора поздравио је присутне госте и захвалио се Средњој економској школи у Бару, директору Милисаву Јоксимовићу и професору Неђељку Нецку Ђуровићу на помоћи при реализацији ове вечери. Посебно се захвалио Гордани Сарић, познатој пјесникињи која је за ову прилику допутовала из Никшића.

Гордана Сарић је изразила задовољство што се под организацијом „Неказано“ и Лончара одржава ова промоција, истичући дугогодишње пријатељство с њим, као и његове заслуге за ширење културе у Бару, Црној Гори и шире. Радује се успјеху Катарине Перић као ауторке и нада се да је ово само почетак њеног књижевног рада. Говорећи о роману, истакла је дио из рецензије: „И управо то, имати па немати, окосница је романа, предодређује га и даје наговјештај да ћемо доживјети и проживјети све трауме и боли породице, а посебно њежне и вољене главне јунакиње, ђевојчице Фаре. Чињеница да се у једном трену изгуби све што се стицало цијели живот, да сва имовина и богатство као чаролија нестану, је толики стрес да се све у тој породици преокрене и пође новим, узбурканим и страшним током. Живот срећне породице, пуне љубави и поштовања, радости, смирености и благостања, из темеља се мијења; њихов чаробни свијет нестаје и губи се у хаосу и ужасу стварности коју нико од њих не може да прихвати.“

Најављујући Неђељка Нецка Ђуровића, професора, писца и колумнисту, Лончар је казао да се ради о изузетном културном раднику и професору, који са професорицом Вањом Дробњак и још неколико професорица из школе даје крила ученицима на путу стваралаштва. Присутне је упознао да је удружење „Неказано“ објавило двије књиге ученика СЕУШ-а.

Ђуровић је у свом излагању похвалио своју колегиницу Катарину Перић и удружење „Неказано“ и наставио: „'Мој дом' је роман којег треба препустити читаоцима и њиховој потреби да прочитају причу о самотумачењу – жељи ауторке да кроз процес писања обави ауторефлексију и сагледа властити живот, тако што ће кроз прозни текст самообликовати идентитет и реконструисати неке од својих најзначајнијих догађаја. Катарина Перић већ на самом почетку свог књижевног путовања уочава правилност по којој се писање аутобиографије темељи на сјећањима и призивању прошлих догађаја у свијест, као и на томе да се нико не може сјећати читаве своје прошлости, ма колико она, као у периоду дешавања романа, била кратка. 'Мој дом' не садржи само неке младалачке сегменте који су остали урезани у ауторкином памћењу; она не конструише причу искључиво на њима. Зато овај роман на оригиналан начин не креира само једну причу о животу и његовим раним јадима, већ дозвољава и машти и животном искуству да испишу неку нову, али сличну причу.“

Лончар је, поред Катарининих способности када је ријеч о роману, присутнима открио и њену новооткривену страст за поезијом, упитавши се да ли ће нова књига бити роман, чије је писање привела крају, или књига поезије. Наиме, удружење „Неказано“ објавило је Зборник љубавне поезије у којем је Перић објавила своје двије пјесме. Затим је прочитао њену пјесму „Благослов“, а онда замолио Санелу Рамадановић Софтић да прочита другу пјесму „Зидови“, што је и учинила.

Катарина Перић се захвалила гостима на посјети, а прије свега Гордани и Лабуду, истичући да је срећна што је члан Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ те обећала да ће наставити да објављује књиге у „Неказаном“, које је до сада објавило сто двадесет наслова. Говорећи о роману „Мој дом“, казала је да је на почетку свог животног путовања, као и сви други, имала своју породицу, а данас има дивну породицу, мужа и двоје ђеце, али да су и цијели Бар и удружење „Неказано“ њена велика породица.

Да вече прође у угодној атмосфери постарала се Јована Лекић на флаути, док је одломке из романа читала Лорена Ђурић.

Поред наведених учесника, својим присуством подршку су дали умјетници и писци Винка Марстијеповић Леринц, Гордана Срећковић, Наташа Лечић, Владимир Илићковић и Василије Јанковић.

На овој вечери, удружење "Неказано" додијелило је признања и захвалнице за допринос и рад на афирмацији удружења Гордани Сарић, Катарини Перић, Јовани Лекић и Лорени Ђурић.

Потписивању књига претходило је традиционално фотографисање за сјећање на збиља лијепо и инспиративно вече, а дружење се наставило у новоотвореном ресторану „Ел Грецо“ у барској марини.