У КИЦ-у Зета, у Голубовцима, одржана је промоција последње поетске књиге “ У Зноју Тишине” или “ Песме из Карантина” Баранина Игора Ремса.
Аутор је акцентовао да је књига зачета у једном не баш лијепом времену пандемије, које је још у нашем сјећању. Трагика и драматичност времена које нас је све погодила донијела је изолацију, разноразне безумне забране које су спровођене мјерама принуде и репресије остављајући менталне ожиљке.
О књизи су говорили књижевни критичари мр Милорад Дурутовић и др Радоје Фемић. Стихове је говорио аутор.
Дурутовић је истакао да је хистерија - егзистенцијална и социјална, која је дошла као пратилац пандемије, у имагинацији овог пјесника, отворила простор за обраду веома сложене метафоре, чак и филозофеме затвореност/закључаност/ карантина у којима наш пјесник није одустао од својих пјесничких лутања, ходочашћа и хододарја, већ само дубље заронио унутра, у себе, у сопство, у саморефлексију...
Насловивши свој осврт “Лирски рефлекси изопштеништва” Фемић је казао да је специфична позиција из које се оглашава лирски субјект. Наиме, рекао је он, ријеч је о положају изопштеника, који се на различите начине суочава с празнином изолације и таворења у карантину.
"Парадоксално – просторна амбијентација подстиче тежњу ка слободи, која фигурира као подразумијевани симболички контраст у односу на доминирајући мотив изолованости. Трагизам лирског гласа потиче од немогућности адаптације на пасивност која има супремацију над животворним ожиљком слободе" - истакао је Фемић поред осталог.