Остварење Костантине Војиновић у издању Удружења „Неказано“

Књига прича под именом „Све прође, ал ожиљак остаје“ ауторке Костантине Војиновић објављена је у едицији „Неказано“.

Сама ауторка о овој књизи каже:„Свака моја прича носи своју јединствену истину и снагу, носи у себи снажну поруку. Посвећена је људима који су својим присуством и љубављу обликовали мој живот – кроз борбе, изазове и тренутке инспирације. Људима који су били ту у свим мојим успонима и падовима. Свака страница ове књиге садржи д‌јелић њих, сваког оног ко је био уз мене на том путу. Иако је ова књига само почетак, у будућим причама биће мјеста за све оне који су у својим животима нашли мјеста за мене. Неки људи ће остати незабиљежени на овим страницама јер не могу бити описани онако како то заслужују. Јер, ако бих о њима писала истину, за њих би била превише болна. А ја сам их – пребољела.“

Константина је јавности позната по свом хуманитарном раду и несебичном гесту када је свој бубрег донирала свом, до тада непознатом, суграђанину Илији Булајићу.

А Гордана Сарић, позната књижевница из Никшића, у улози рецензента ове књиге, каже:„Нина Војиновић – чудесна жена, јединствена, непоновљива, храбра, одважна, хуманитарка, вољена и цијењена у свијету хуманизма, појам доброчинства, пријатно ме изненадила и задивила. Кад је рекла да има књигу спремну за штампање, нисам могла вјеровати. Годинама је чувала тајну да пише, и сада је на свјетлост изнијела ову јединствену књигу, која ће наћи од‌јека у срцима људи. Ово нису класичне приче. Овд‌је говори њено болно и повријеђено срце и душа натопљена неправдом, рањена дрскошћу неких бездушника. Оно што ме посебно дотакло, што ме очарало, јесте њен стил писања. Ријечи теку лако, умилно, тихо – љепота их краси и душу милују.“

Ово је прва књига Војиновићке, а она каже да је у припреми и њена друга књига, такође у издању „Неказано“ из Бара, додајући:„Љубав, живот, борба и жеља су темељ сваке приче која слиједи, сваке наредне књиге која ће ускоро изаћи. Ова књига говори о свим тим стварима – о снази која нас покреће, о љубави која нас повезује и о вољи која нас тјера да идемо даље, без обзира на све препреке.“

Лабуд Н. Лончар, предсједник удружења „Неказано“, а у улози уредника и другог рецензента овог издања, о самој књизи и Костантини каже: „Упркос болу који јој је живот доносио, у себи је храбро и достојанствено носила љубав, човјекољубље и снагу, што је другима око себе давало примјер и уливало повјерење. Довољно је рећи да није жалила да свој бубрег поклони незнанцу – човјеку кога никада прије није упознала, али који је био њен суграђанин. Поред хуманитарног рада, гајила је и љубав према књизи, као нечему што је за њу имало посебан значај. У осами је његовала своју способност за писање. Писала је тајно, никоме о томе не говорећи, али у једном тренутку осјетила је да је вријеме да све те мисли преточи у књигу. Тако је, поред свих поклона које је пружила кроз хуманитарне мисије, свом граду и пријатељима поклонила и јединствену књигу сјећања.

То није обична књига. То је збир прича у којима ће се многи препознати – било у ситуацијама, било у емоцијама које су описане. Књига је аутобиографска, а ауторка не крије ни најтања осјећања. Сјећања на драге људе, пријатеље, мајку, никшићке липе и тополе, мирис јагода... Али и оно што је карактеристично за данашње вријеме – издају од стране оних којима је помагала у најтежим тренуцима њиховог живота. Како и сама каже у предговору, многе неће описати, јер када би писала онако како треба – истинито – то многима не би било безболно. Без табуа пише о прошлости, о љубавима које су је обликовале и о преболијевању истих. Радује ме што је и њена друга књига повјерена издаваштву „Неказано“, она је у припреми за штампу и ускоро ћемо и њу моћи представити јавности.“

 Промоција књиге одржаће се у суботу у Никшићу у 19:00 х, у Градској кући.