Čemu smo se to radovali 30. avgusta 2020. godine?

PIŠE: Jovan Plamenac

Nijesam ni prorok ni proročki sin, ali sam u ovih sedam decenija života sabrao dovoljno iskustva da, barem, ne budem naivan.

Na pitanje Nataše Jovanović u mome intervjuu za „Pečat“ od 30. maja 2024. godine: „... Niste likovali posle izbora. Šta ste uočili kao nepravilnost u danima opšteg slavlja nakon pada Đukanovićevog režima?“ odgovorio sam:
„Nijesam likovao, ne daj Bože. Ali nijesam se nešto ni radovao. Štoviše, u onoj opštoj euforiji govorio sam ljudima: Čemu se radujete! Ubrzo sam isto ponovio i u jednom intervjuu.

Kao i ostale državice u regionu, Crna Gora je pod okupacijom. Okupacija nije vidljiva kao pod Italijanima u Drugom svjetskom ratu, ali je daleko dublja, suštastvenija i sa daleko većim posljedicama budući da je perfidna u toj meri da je okupirani ljudi doživljavaju kao slobodu.

Nije bilo potrebno mnogo pameti pa da se vidi da spoljni, evroatlantski upravitelji Crnom Gorom, njeni istinski gospodari, ne bi ni dopustili promjenu vlasti na izborima da nijesu imali garancije da njihovi interesi koje je sproveo režim Mila Đukanovića neće biti zaštićeni.“

Slično sam napisao i u mojoj kolumni „Nebo i podnebesje“ u „Pečatu“ od 21. decembra 2025. godine:

„Tokom noći i narednih dana nakon parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. godine Crnom Gorom razlila se radost. Napokon, napokon, napokon, nakon tri decenije, režim Mila Đukanovića je pao.

Narod sa litija sabirao se oko crkava i slavio je oslobođenje. Valjda je tako nekako bilo i 1945. Doduše, tada je narod slavio svršetak četvorogodišnje okupacije. Sada je slavio svršetak tridecenijskog ropstva.

I porta Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira u Baru bila je krcata. Radost, pjesma, pa i poneki kamen na tek odstrijeljenog, još toplog vuka. Samo jedan čovjek među njima nije se radovao. Bio je u mantiji i govorio im je: O, ljudi, čemu se radujete! Kroz glavu mu je, kao kajron, prolazilo ono janhusovsko: O, nevina prostoto.“ (Pogađate ko je bio taj čovjek u mantiji?)
I zašto sada kukumavčimo!