PRIREDIO: Igor Rems
Jezik je osnovno sredstvo komunikacije. Ali jezik nam saopštava i svedoči o starini jednog Naroda. Na našim prostorima potura se neverovatna, falsifikovana, lažna istorija, kako o narodima tako i o jeziku. U tome prednjači Bečko- Berlinska škola a najtužniji i najbizarniji podatak je da su te laži do dana današnjeg prihvaćene i da se izučavaju u školama u svim srbskim zemljama.
Još u XIX veku veliki francuski slavista Siprijan Rober govorio je i pisao da su Srbi Majka svih Naroda a da je Srbski jezik Majka svih Jezika!
Na našim eks jugoslovenskim prostorima sve novo stvorene države jedan jedinstveni Srbski jezik prisvojile su i nazvale po svojim državama! Najupečatljiviji i najnoviji eklatantan primer je tkz. crnogorski jezik.
Ovom apsurdu koji je teško razumljiv, naročito lingvistima, ljudima koji se jezikom bave na naučnim osnovama, kumovali su komunisti u ne tako dalekoj prošlosti a njihovi unuci nastavili, tako da je u završnoj fazi raspada Jugoslavije stvoren “ novi jezik i novi narod”!
Srpski - neposredni izdanak prajezika
Jedan naučnik prošlog veka, kako je sam rekao, živeo je samo zato da pronađe, koji je narod govorio jezikom vedskih himni. On je bio na putu da učini to otkriće, ali - smrt ga je presekla, a s njim je presekla i jedini put, koji je ka tom otkriću vodio! Bio je to Švajcarac Adolf Pikte. U svom životnom delu on je - najvećom savesnošću - ispitivao reč po reč, zagledao je sa svih strana, tražio njene paralele, sasvim se približavao istini, ali - kada je smrt došla, momenat još nije bio dozreo, da se u tu istinu pronikne. I do danas se ostalo tamo, dokle je on bio stigao.
Istina, stvorene su velike katedre, zablistala su mnoga sjajna imena na nebu sanskritologije i indologije, ali svi filolozi, lingvisti, indolozi i sanskritolozi zaobilaze oko Slovena kao oko vatre, a za Srbe - gotovo da i ne znaju. Zbog svega ovoga - pomisao, da postoji jedna velika zavera ćutanja - nameće se sama od sebe. Ta zavera se ne odnosi - naravno - samo na Srbe, nego na Slovene uopšte - kroz nastojanje, da se njihova pojava u Evropi i dalje uporno povezuje s navalama azijatskih hordi. Zbog toga Šafarik, ogorčen ograničenošću ljudskih shvatanja, piše:
"Najezde koje su predstavljale užas za Evropu, bile su najezde Huna, Avara,
Bugara, Kazara, Mađara i Pečenega, koji su navaljivali u hordama iz Azije kao
strah i trepet za Evropu. Bili su to narodi mongolsko - tursko - finskog porekla. Međutim, ni jedan od indo - evropskih naroda nije tako kasno, tj. u IV, V veku, ili kasnije po Hristovom rođenju došao iz Azije u Evropu. Tako s potpunom sigurnošću tvrdimo i znamo, da su Sloveni deo indo - germanskih naroda. A ako su Sloveni došli iz Azije u Evropu, TO JE BILO TAKO DAVNO I U TAKO DALEKIM VREMENIMA DA IH JE NEMOGUĆE SAGLEDATI.
K tome dodajemo srodnost slovenskih jezika s drugim jezicima evropskih naroda... Oblikovanje, izvedenice, kompozicija reči, formiranje glagola, zatim prozodija, osobito u njenim starijim oblicima u staro-grčkom, latinskom, nemačkom i litvanskom i slovenskom - toliko je u ovih pet jezika slična, da se kroz to moraju prepoznati sestre, kćeri i JEDNA PRAMAJKA, KOJE SU SE RAZDELILE TEK KASNIJE, PO DOLASKU U EVROPU, ŠTO SE TAKOĐE DESILO U JEDNO DAVNO DOBA.
Da se ta podela dogodila u Evropi, a ne u Aziji, za to tvrđenje je Šafariku dokaz činjenica, što je sličnost između navedenih pet jezika mnogo veća od njihove sličnosti sa azijatskim jezicima iste grupe. "
1.Adolphe Pictet, Les origines indo-europeennes, ou les Aryas primitifs; Essai de paleontologie linguistique,
Paris, 1877., 2 volumes.
2. "Slovenske starine", nemački prevod, 1,30.
3. Iz Azije nisu došli Sloveni, već Srbi. Ime Sloven je vrlo kasna pojava.
Adolf Pikte kao da nadovezuje svoja razmišljanja na Šafarikova, kada kaže, da živi samo zato da otkrije, koji je bio taj davni narod, koji su za Šafarika - na osnovu velikog mnoštva dokumenata - bili Srbi.
A da su baš Srbi bili taj stari narod, kaže to i Atinjanin Halkokondilo, istoričar, iznoseći možda smelije od svih tvrđenje dodatkom παλαιοτατον tj. "najstariji", koji se odnosi na Tribale, ubrajane od nekih autora u Tračane, a od nekih u Ilire, što potvrđuje činjenicu o tračko - ilirskoj
srodnosti, pa čak i istovetnosti. No Halkokondilo se ne zaustavlja samo na tome, već pišući:
' Τριβαλλοι... ο δε εθνοζ παλαιοτατον τε και μεγιστον των εθνων '
"Tribali... narod najstariji i najveći među narodima... "
On dodaje, da su Tribali Σερβοι, Srbi, pri čemu dobijamo jedan jasan redosled, koji nameće jedini mogući zaključak: antički Tračani, Iliri, Tribali i dr., svi su bili jednorodni i jednojezični i kako kažu i Herodot za Tračane, i Halkokondilo za Tribale - imali su svi iste običaje. A oslanjajući se - između ostalih - upravo i na Grka Halkokondila, mi znamo, da su oni ujedno svi bili Srbi, a tek kasnije Sloveni, ime potvrđeno tek u prvim vekovima po Hristovom rođenju. Ovaj zaključak je tako jasan i toliko logičan, zasnovan je na raznim dokumentima od raznih autora i nije posledica nekakvog dogovora, kao što je bio, npr., onaj prošlovekovni, po kome Tribala jednostavno nema...
Prema tome, Tračani su živeli i na Balkanu, i u Evropi, gde uvek postoje njihovi brojni potomci, isto tako kao i potomci Tribala, Ilira itd., a sve su to današnji Sloveni, od kojih su srpsko ime zadržali Srbi na Balkanu i Srbi (nemački Vendi) u Lužici. A da Srbi nisu došli ni s jednom od azijatskih hordi, tj. vrlo kasno pojavljujući se kao evropski uljezi, potvrdio je mnogo puta Siprijan Rober. To su potvrdili brojni pisci, koje navodi Šafarik u "Starožitnostima", pa u "Poreklu Slovena". To je potvrdio Francuz Francois Pricot de Sainte-Marie y svom delu posvećenom Slovenima juga, s naslovom " Les Slaves Meridionaux", str. 66., gde kaže:
' Les Slaves etablis en Europe depuis la plus grande antiquite... ",
"Sloveni, nastanjeni u Evropi od najdavnijih vremena...",
što ce - c obzirom na naslov dela - u prvom redu odnosi na Balkanske Slovene, tj. Srbe.
N. Frere (Nic. Freret), je, kako kaže Šafarik, imao veoma visoke ideje o starosti Slovena, pa je čak SLOVENSKI JEZIK SMATRAO MAJKOM TRAČKOG I GRČKOG, čime smo se malo detaljnije pozabavili u poglavljima o pismu, o Platonu, Dankovskom, itd.
(Nastaviće se)
