HIC RHODUS, HIC SALTA: Kada su „Leteće zvezde“ uzdrmale NATO - sećanje na podvig srpskih pilota
Lepo je podsetiti se na hrabrost naših pilota u brutalnoj NATO agresiji na našu zemlju pod kodnim imenom “ Milosrdni anđeo”.
Hrvati su likovali kada su Amerikanci sa apačima doleteli u Tiranu. U euforiji pitali su generala vazduhoplovstva Antona Tusa šta to znači? General je rekao - ako usledi akcija mali broj helikoptera će se vratiti u bazu. Na dodatno pitanje da objasni šta misli kada kaže mali broj, Tus je odgorio: “Kada bolje razmislim, neće se vratiti nijedan!”.
Tamo gde političke odluke nisu bile obavezne i gde su se akcije izvodile bez njih bile su pokazatelj umešnosti, znanja, hrabrosti, viteštva i iznad svega Ljubavi prema svojoj zemlji.
Ovo podsećanje na 26. i 27. april 1999 neka bude i večna zahvalnost našim nebeskim jahačima.
Napad na aerodrom Rinas kod Tirane
Tekst Miroslava Lazanskog:
Piloti na aerodromu Golubovci kod Podgorice izvlačili su karte za supertajnu misiju, bez znanja i odobrenja komande u Beogradu - napad na aerodrom Rinas kraj Tirane. Na tom aerodromu bila je smeštena američka borbena grupa „Soko“ sa 24 helikoptera tipa „apač“, kao i delovi 82. padobranske divizije iz Fort Brega, Severna Karolina. U ranu zoru 26. aprila u akciju je krenulo šest aviona G-4 „super-galeb“ jugoslovenskog RV, inače iz sastava akro-grupe „Leteće zvezde“. Nisko leteći na samo tri metra iznad morskih talasa, da bi izbegli radarsku kontrolu, jugoslovenskim avionima trebalo je manje od 20 minuta da stignu do ciljeva u rejonu aerodroma Rinas. Stigli su iz pravca izlazećeg sunca i vizuelno bili teški za otkrivanje.
Prvo je raketama i bombama napadnut logor za obuku terorista OVK kraj aerodroma Rinas, da bi zatim avioni G-4 gađali američke helikoptere na zemlji. Uništeno je devet „apača“ dok su još tri bila ozbiljno oštećena.
Italijanska državna televizija javila je istog dana vest o napadu na aerodrom Rinas samo jednom i onda je ta vest skinuta. Ruska agencija Itar-Tas javila je da je aerodrom Rinas kraj Tirane bio zatvoren za saobraćaj 26. aprila i nekoliko dana kasnije, da italijanski ministar unutrašnjih poslova nije odleteo sa tog aerodroma posle završetka posete Tirani i da se prva vest o gubitku jednog američkog „apača na rutinskom letu“ poklapa upravo sa 26. aprilom.
Albanska delegacija, koja se tog dana vraćala sa sastanka Saveta Evrope u Strazburu nije sletela na aerodrom Rinas već u Valonu. Na brifingu za novinare u Briselu, jedan od portparola NATO-a, italijanski brigadni vazduhoplovni general Đuzepe Marani tih je dana vrlo pohvalno govorio o jugoslovenskim pilotima na avionima G-4. Dan posle akcije na Rinas aerodromu, NATO je 27. aprila 1999. u tri navrata žestoko bombardovao aerodrom Golubovci kraj Podgorice posebno gađajući podzemni objekat tog aerodroma Tuzi (Šipčanik, sada vinski podrum, prim. autora) gde su se i nalazili avioni G-4 iz akro-grupe „Leteće zvezde“.
Objekat je srušen i svi avioni u njemu su uništeni. Jedan od jugoslovenskih pilota tih je dana dobijajući vojno odlikovanje rekao da ga prima za uspeh u tajnoj misiji. Prošlo je od tada dosta godina, po međunarodnom pravu Jugoslavija je imala puno pravo na odmazdu po onim državama koje su svoju teritoriju, ili vazdušni prostor „iznajmile“ za izvršenje agresije na našu zemlju. Ipak, piloti o akciji na aerodromu Rinas ne žele uopšte da pričaju. Hag i sve ono što se dogodilo sa generalima iz Srbije određuju i sva kasnija ponašanja. Dakle, što se tiče pilota i njihovog ponosa, ta se priča nikada nije dogodila. Službeno, ne. Neslužbeno, „Leteće zvezde“ odletele su u legendu…
Priredio: Igor Rems
