PIŠE: Igor Rems
OTIMANJE VINČANSKOG PISMA
Kao što je pisano na ovom portalu u kolumnama o Hazarima i Hazariji, podvučeno je jasno da su SAD praktično zabranile organizaciju naučnih rasprava, simpozijuma, tribina…o Vinčanskom Pismu ( Srbici, prim. autora)!
O čemu se, zapravo, radi? Čistoj otimačini ili ipak je to jedna priča sa dubokim korenom koji seže do samog našeg porekla?
Ko i zašto zatire srbsku baštinu u poslednja dva veka?
Nemci se godinama na sve načine pokušavali da Srbici promene ime u “dunavsko pismo!”
Da li oni, Sivi “Tamne Sile” da ih tako nazovem, uništavaju naš koren iz kojeg može da izraste moćna, nekontrolisana sila.
Srbi nisu etnička grupa, oni su nosioci drevnog frekventnog koda, on nije zapisan u dokumentima - živi u telu, u pesmi, u vidu, u sećanju i pamćenju predaka.
Ovaj kod je nespojiv sa sistemom kontrole, jer naš narod po prirodi, oseća zemlju, oseća laž, teži pravdi i ne podležu strahu.
Povezani smo sa Rodom, čak i ako toga nismo svesni. Mi ne želimo da nas pretvore u savršeno kontrolisane ćelije sistema jer odgovor na istinu će se i dalje čuti unutra. Zato brišu jezik, uništavaju porodice, iskrivljuju istoriju, suprotstavljaju nacije jedne drugima, ubijaju muškarce u ratu i ostavljaju žene u životu.
Ovo nije rat za zemlju, ovo je rat za Kod!
Da li smo mi poslednji koji mogu da podsete svet da čovek nije rob, nije vojnik i nije poreska jedinica, već je živa duša, direktno povezana sa planetom, setimo se Pekićeve Atlantide.
I ne može sve da se posmatra izdvojeno kada je sve spojeno da ne može više spojeno biti! I ovaj napad, brutalan na Iran! Da li je i to deo ove priče? Zna se da su naša plemena oko 2000 godina pre Hrista naselili Iransku visoravan i osnovali kastinski sistem… da podsetim na opanke i šajkaču tradicionalnu obuću i odeću ljudi sa visoravni, ne celog Irana. Ali se treba podsetiti i na reči šaha Reze Pahlavija, ako se ne varam 1960 godine, gde je rekao da zna da su Iranci starosrbskog porekla!
Da se podsetimo reči francuskog slaviste
Siprijana Robera: Srbski narod je Majka svih naroda a srbski Jezik je Majka svih jezika!
Starosrbski jezik je najstariji jezik a naziv “indoevropski jezik” se odlično uklapa u narativ “slovenski, vizantijski…”)i evo i poslednjeg doprinosa nauci od naših neprijatelja: nije Vinčansko pismo odnosno Srbica nego “staroevropsko odnosno dunavsko pismo”!
Nazvati pismo “staroevropsko” može da se nazove samo primenom gole sile jer kako nazvati Srbicu “ staroevropsko pismo” kada pojam Evropa tada nije ni postojao!
SUDBINA SRBICE
Tužna je sudbina Vinčanskog pisma (Srbice) da
posle 20 godina od naučne potvrde da je prvo pismo civilizacije, epohalno otkriće koje je granice ljudske pismenosti pomerilo dve hiljade godina u dublju prošlost a kolevku pismenosti izmestilo iz Mesopotamije na naš Dunav, doživi ovakvu sudbinu. Njegova istraživanja više se neće vršiti u Srbiji! Ubuduće, zvaće se „staroevropsko“ odnosno „dunavsko“. Oba ta široka pojma ukidaju Vinču kao centar prve pismenosti, a pismo kao tekovinu ustupaju drugim civilizacijama.
Direktorka izdavačke kuće “ Pešić i sinovi”, Vesna Pešić, bavi se zaostavštinom njenog oca, pok. Radivoja Pešića, koji je naučno dokazao da je to prvo pismo.
„Odlazak“ Vinčanskog pisma iz Srbije potvrđuje Marko Merlini, šef projekta istraživanja “ Vinčanskog pisma” koji finansira Evropska Unija. Objašnjenje je da Srbija nije u EU???Autoriteti nauke u Srbiji koji su najviše odgovorni, od kojih svi s pravom očekuju da to spreče, ne preduzimaju ništa osim što Ćute!
„Potopili“ su Vinčansko pismo, baš kao i oni naši naučnici što ga, otkad je otkriveno, osporavaju. Ipak, ne mogu „potopiti “ čitavu plejadu naučnika, od Miloja Vasića do Radivoja Pešića, čija su otkrića stvorila osnov za dalja istraživanja i utvrđivanje istine.
Ta najavljena sudbina „odlazećeg“ Vinčanskog pisma, srpske naučne svojine važne za sav svet, biće gora od zavere poricanja među našim naučnicima, iako su otkrića pok. Radivoja Pešića priznale vodeće akademije nauka u EU i SAD. Nazvano je po nalazištu Vinča kod Beograda. Pešićeva (paleo)lingvistička sistematizacija odmah je objavljena u vodećoj evropskoj enciklopediji „Euroanali“ a njegov rad proglašen otkrićem decenije. Uprkos tome, i istraživanjima na vodećim katedrama Evrope za lingvistiku, kod nas je o Vinčanskom pismu zavladala medijska blokada. Naši naučni autoriteti su ga poricali, kako ko: kao „fantaziju“, „znake svojine na grnčariji a ne pismo“ , da je to pseudoistorija i tako redom.
Mogućnost „pismena“ od grafizama iz doba neolita u Vinči, prvi je nagovestio Miloje Vasić, jedan od pionira naše arheologije.
Od tada, istraživači su imali prilike da vide i nove nalaze sa 40 lokaliteta širom Balkana, imali su modernu tehnologiju, ali im konzervativna metodologija nije dala da prevaziđu znanja nametnuta iz udžbenika. Tako su i pismo iz Vinče karakterisali kao „znakove svojine i radionica“, „ideogramsku ritualnu simboliku“.
Novom sistematizacijom pisma dr Pešića, nesumnjivo je utvrđeno svedočanstvo pismenosti u doba neolita, i obilje dokumentacije o visokom stepenu svesti tih žitelja na tlu današnje Srbije. I, dok se nauka širom EU i SAD intenzivno bavi njime, Vinčanskog pisma i dalje nema u široj javnosti Srbije.
“Nije na odmet pitanje: koliko to vremena treba da prođe u Srbiji, da prepoznamo prave vrednosti i istine odvojimo od zabluda? U međuvremenu, civilizacije čiji smo baštinici i dalje će nam iz dubine vekova slati poruku: „Ko je nepismen? Onaj koji ne pozna umeće pisanja, ili onaj koji poruku ne ume da pročita“? - pita se Vesna Pešić.
ISTRAŽIVAČI
VINČANSKO pismo je stalna tema katedri u EU i SAD. Na njemu u Los Anđelosu doktorira poznati paleolingvista Milton Vin. Njegov evropski kolega Harold Harman u svojoj Univerzalnoj genezi pisma uvrstio ga je kao najstarije svetsko pismo. Najopsežnija u izučavanjima je Marija Gimbutas, jedan od glavnih arheologa 20. veka. I ona početak civilizacije locira na naše Podunavlje, označava ga terminom Stara Evropa, a tehnologiju pisma u Vinči kao njeno žarište.
NEZNANJE
OSIM retkih upućenih, o Vinčanskom pismu i Prvoj Evropi nastaloj pre 7.500 godina na 13 kilometara od Beograda, što potvrđuju svetski naučni autoriteti, kod nas vlada mrak neznanja. Nema gore zavere od zavere neznanja! Da li je to sve “ mrak neznanja”?
Kome mi moramo da ispostavljamo račune? Da li to sve još traje od Berlinskog kongresa gde su se predstavnici Srbije obavezali da “ ne talasaju”! Zašto je Nemcima prilikom bombardovanja Beograda glavni cilj bio uništiti do temelja Narodnu biblioteku?
U vazdušnim napadima snaga Luftvafe u noći između 6. i 7. aprila 1941. godine ( sada u aprilu će biti 85 godina od tog kulturocida), NB je bila pogođena zapaljivim bombama, što je dovelo do uništenja gotovo celokupnog njenog fonda. U tom zločinačkom aktu nisu stradale samo mnogo decenija sakupljene vredne knjige i druge publikacije, kojih je prema nekim podacima do 1941. godine bilo gotovo 600.000, već i neprocenjivo kulturno blago (stari srpski rukopisi, povelje i dokumenti), celokupna štampa iz perioda između 18. i s početka 20. veka, i nebrojene prepiske, mape i geografske karte.
Šteta je bila ogromna i nenadoknadiva, a u njoj je na zgarištu u pepelu završilo oko 350.000 knjiga i oko 500.000 različitih svezaka.
Iako je postupajući prema planu Narodne biblioteka za slučaj rata, njen upravnik Dragoslav Ilić najdragoceniji materijal spremio za transport još 1. aprila 1941. godine, u narednim danima obavešten je od strane Ministarstva prosvete da se evakuacija neće realizovati, zbog tehničkih nemogućnosti???
Da li iko normalan može da veruje u ovakvu budalaštinu?
Ili je izdaja bila zakoračila u sve segmente predratnog društva a po ovome šta se danas odigrava izdaja se samo nastavlja.
Da li se taj “ mrak neznanja” naplaćuje i koliko košta da ćutiš u korist svoje štete!
SIMPOZIJUM
UPRAVO je SANU, čiji su članovi bili najglasniji u poništavanju Pešićevih radova na Vinčanskom pismu, na inicijativu akademika Bogdana Bruknera sa Ministarstvom kulture u Novom Sadu organizovala simpozijum o Vinčanskom pismu kao prvom ljudskom pismu. Zvezde simpozijuma bili su naučnici Milton Vin i Harold Harman.
Direktorka Instituta za arheomitologiju iz SAD, Džoana Marler (da li je kojim slučajem Hazarka?) traži da se ono više ne zove Vinčansko, kako je već u nauci utvrđeno, nego „staroevropsko“ ili „dunavsko“, naši prisutni naučnici podržali su zahtev Marlerove! - potvrdila je Vesna Pešić.
