HIC RHODUS, HIC SALTA: Vladari iz sjenke (1) - Hazarija
PIŠE: Igor Rems
Svedoci smo, bar mi koji pomalo pratimo politiku — voljno ili nevoljno, rekao bih laički, mada to sada i nije važno — koliko je Rusija pokušavala i apelovala na Zapad (SAD i EU) da se nađe održivo rešenje za dešavanja u Ukrajini, praktično diplomatskim putem molila… Na sve te apele i pozive Zapad je Rusiju ismevao, ponižavao, omalovažavao. Obama je uz ciničan osmeh govorio da je Rusija samo jedna „regionalna sila“, do najnovijeg ispada Trampa da je Rusija „tigar od papira“!
Ogroman novac koji je sistematski ulazio u Ukrajinu imao je svoj konačni cilj: korumpirati političku elitu, a onda preći na glavnu, odnosno „poslednju stvar“, kako bi rekao veliki Džoni Štulić.
Pred našim očima odvijala se Narandžasta revolucija… i kao konačnica u ukrajinskom ruletu — Majdan, nacističko divljanje i spaljivanje protivnika Majdana u Odesi.
Početkom ruske specijalne vojne operacije (SVO), i praćenjem različitih portala i televizijskih emisija posvećenih dešavanjima u Ukrajini, često se može čuti reč Hazari, da je to hazarska politika, da oni vladaju svetom… do stvaranja Velike Hazarije?
Ko su Hazari? Gde oni žive? Šta podrazumeva stvaranje „Velike Hazarije“? Da li je to mit? Teorija zavere?
Mnogi ljudi nikada nisu ni čuli za narod Hazara. Možda je neko, prateći ratna dešavanja u Avganistanu, mogao čuti da na severnoj granici Avganistana živi malobrojna etnička zajednica — ili hazarski narod.
Da li je taj narod, većini nepoznat, tako moćan da stvori jednu novu državnu tvorevinu, tzv. Veliku Hazariju, koja će po njihovom planu obuhvatati državne prostore Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, lažne države Kosovo, Albanije i severne Grčke? Kao alternativa, kao druga — odnosno prva — mogućnost, spominju se i teritorije Donbasa, teritorije naseljene ruskim stanovništvom, ili teritorije koje su u XVIII veku naseljene Srbima i imale različita imena: od Slaveno-Serbija u periodu 1753–1764, do Novorusija početkom XX veka!
Zapravo, da je rat koji je započela Ukrajina protiv svog stanovništva imao jedan jedini cilj: etnički očistiti taj prostor!
Na žalost, to „osvajanje“ i preuzimanje državnih i etničkih teritorija podrazumeva — kada smo mi u pitanju, mada to može da se odnosi i na Donbas, kao i na svaku drugu teritoriju — i preuzimanje kulturnog identiteta, na čemu se predano radi, a o čemu naša šira javnost nije obaveštena niti se na to obraća pažnja u vihoru događanja koja se već godinama odvijaju.
Da bi neko zauzeo i oteo matičnu teritoriju nekog naroda koji je autohton na tom prostoru, mora da nađe izgovor koji će da služi kao argument za njegovo neprijateljsko prisustvo. To prisustvo je praćeno okupacijom, kolonizacijom i konačno preuzimanjem teritorije.
Da bi to delovalo politički korektno, obično se preduzima (osim fizičke eliminacije) potpuna indoktrinacija falsifikatima, pseudo-odnosno lažnom izmišljenom istorijom, kao i korišćenjem, tj. zloupotrebom ideologije i religije.
Najpodliji način je preuzimanje kulturnog identiteta naroda-žrtve.
U ovoj ratnoj igri srpski narod je predviđen da bude „narod-žrtva“ — ne po prvi put u istoriji koja nam je nametnuta i poznata — kako bi na fundamentu njegovog tela bili stvoreni novi kulturno-politički entiteti.
Da bi se to ostvarilo, neophodno je „isprati mozak“ žrtvi, ponavljajući joj laži o poreklu, istoriji itd.
Uz to sledi planirano i sistematsko uništavanje školstva, potpuno uništenje kulture, kao i namerno osiromašenje, po mogućstvu izazivanjem građanskog rata. Zatim učiniti sve kako bi došlo do gubitka ljudskog dostojanstva i ljudskosti, uništavanjem državnih i verskih institucija.
Da li nam je ovo nešto novo i zar ne deluje poznato? Da li se mi zapravo već godinama nalazimo u ovoj užasnoj i strašnoj igri, koja će svoj epilog dobiti ishodom SVO koju je pokrenula Rusija?
