MUZIČKI HORIZONTI: Posledice korišćenja „vi“ generatora

PIŠE: Bratislav Lekić

Poslednjih godina svedoci smo naglog prodora veštačke inteligencije u sve sfere života, pa i u oblast umetnosti, muzike i muzičkog obrazovanja. Gde god se okrenemo, suočavamo se sa „vi“ generatorima koji, često na prvi pogled zavodljivo, nude gotove ideje, ritmove, harmonije, tekstove i kompletne muzičke strukture. Ali, šta se zapravo dešava kad čovek prepusti svoju stvaralačku ulogu algoritmima? Na koji način to utiče na muzički ukus, umetničku vrednost i budućnost kreativnosti.

Tekst koji sledi pokušava da odgovori upravo na to — bez senzacionalizma, ali sa dubokom zabrinutošću, jer čovek kao stvaralac stoji pred jednim od najvećih izazova u svojoj istoriji.

........

Da bismo pojasnili štetne posledice korišćenja „vi“ generatora za stvaranje muzike, moramo se vratiti na temelje muzičke teorije i podsetiti se ko je bio Pitagora i šta je značio za razvoj zvuka, harmonije i razumevanje frekvencija.

Pitagora, grčki filozof i matematičar, rođen u 6. a umro početkom 5. veka pre nove ere, ostao je upamćen po svojim istraživanjima iz muzike, matematike, filozofije, kosmologije i etike. U muzici je otkrio prve muzičke intervale, utvrdivši da postoje precizni odnosi između dužina žica na instrumentima i tonova koje one proizvode. Kada je žicu podelio na dve jednake polovine, dobio je ton viši za jednu oktavu; u odnosu 3:2 dobija se kvinta, u odnosu 4:3 kvarta i tako redom.

Tako je postavio temelje intervala, obrtaja, razumevanja tonaliteta — temelje koji se i danas izučavaju u muzičkim školama i akademijama, a koji zatim vode ka harmoniji, kontrapunktu i drugim disciplinama.

Postoji i legenda da je Pitagora, istražujući intervale, pokušavao da otkrije „ključ“ za razumevanje kosmosa, jer je zapazio da različiti tonovi različito deluju na psihu čoveka. Grčki filozofi posle njega izučavali su moduse (starogrčke lestvice) i smatrali da oni mogu ne samo da poboljšaju raspoloženje, već i da leče određene bolesti. A da muzika oblikuje duševna stanja i danas zna svaki čovek: jedna nas smiruje, druga motiviše, treća uznemirava.

Pitagorin štim („Pitagora tuning“) bio je osnovni sistem sve do renesanse. Ali kada se u muzici pojavio veći broj promena tonaliteta, taj sistem više nije uvek zvučao čisto, naročito u velikim kvintnim pomeranjima. Dolaskom baroka i razvojem klavira, naročito u doba Johana Sebastijana Baha (1685–1750), započeo je prelaz ka novom sistemu — jednako temperovanom štimu.

To znači da se od tona A4  proizvodi referentna frekvencija od 440 herca, odatle je početna frekvencija za štimovanje ostalih tonova - kojih ima ukupno 12 u jednoj oktavi i zasnivaju se između sebe na polustepenima.

Električni instrumenti mogu da povise ili spuste tu frekvenciju, ali se to u praksi ne radi, jer svaka promena dovodi do disonance, tj. tonovi zvuče „prljavo“ i neujednačeno.

Neprirodne frekvencije
„Vi“ generatori koji stvaraju muziku takođe polaze od 440 herca, ali korisnik može sam da unese proizvoljnu frekvenciju. Na primer, frekvencija 666 herca proizvešće ton otprilike četiri tona viši od prirodnog A4, ali on neće zvučati čisto jer je stvarna frekvencija tog tona drugačija. Svaki ton ima svoju jedinstvenu vrednost — i svaka promena narušava čitavu strukturu.

Pojavile su se i teorije o „Teslinoj frekvenciji“ od 432 herca kao „frekvenciji mira“. Ipak, jedini zvanični standard ostaje — 440 herca.

I sada zamislite haos kada različiti korisnici počinju da stvaraju muziku zasnovanu na potpuno različitim frekvencijama.

Mnogi audio-zapisi, posebno na Jutjubu, već su oslabljeni usled kompresije. Frekvencije variraju, pa se javlja efekat „vijanja“, poznat sa starih kaseta. Čovek to često podsvesno ne primećuje, ali sluh ga jasno oseća. Takav kvalitet dugoročno može dovesti i do oštećenja sluha — naročito kod mladih koji koriste slušalice.

Onlajn platforme za besplatno preuzimanje muzike dodatno su oslabile čitavu industriju. Sluša se lošiji kvalitet zvuka koji vremenom utiče na nervni sistem. Ono što se čini „jeftinim“, kasnije se „plaća“ zdravljem.

Istovetno važi i za video-igre, lajv-strimove, onlajn učenje muzike i jeftine klavijature-igračke. One proizvode nečist zvuk, usporavaju razvoj sluha, tehnike i motorike kod dece, i dugoročno nanose štetu.

„Vi“ generatori u tom pogledu idu još dalje: stvaraju prikrivene frekvencije, neprirodne odnose u tonalitetima i kombinacije zvuka čiji psihološki efekat nije istražen. Ne znamo da li takve frekvencije mogu izazvati nervozu, nesanicu, poremećaje koncentracije ili oštećenje sluha.

Gubitak čoveka u umetnosti i krađa identiteta
U SAD su već pokrenute tužbe između muzičkih kuća i vlasnika „vi“ generatora. Zahtevi su ogromni — od 120.000 do 150.000 dolara po delu. Generatori su nezakonito „učili“ na više od milion muzičkih kompozicija, pa su nova dela često matematički prerađeni plagijati. Neke kompanije već su postigle nagodbe, što govori o kolikim sumama se radi. Jedna kuća odbila je nagodbu i traži i novac, i imovinu, i zabranu.

Evropa priprema regulative: generatori neće biti zabranjeni, ali će biti „demokratski dostupni svima“, pa će svako za nekoliko minuta moći da „postane“ kompozitor, slikar ili umetnik. To pogoduje industriji, ali ne i čoveku.

Posledice su duboke:

1. Nesagledive posledice po industriju i ekonomiju.
Matematički algoritmi zamenjuju muzičare.

2. Preopterećeno tržište bez vrednosti.
Milioni generisanih zapisa plave pravu umetnost.

3. Gubitak veština kod mladih.
Bez rada na instrumentu nema sluha, tehnike, emocije ni kreativnosti.

4. Gubitak emocije i umetničke ličnosti.
Generator ne poznaje osećanja; njegov zvuk je hladan.

5. Zloupotreba glasa i identiteta.
Svaki čovek ima jedinstven glas — dar Božji. Generator ga može klonirati i zloupotrebiti.

Najinteresantniji fenomen su muzičari koji tajno koriste „vi“ generatore. Kada ih pitate ko je pevao, aranžirao ili komponovao — oni ćute. Iluzija bi se raspršila. To postaje globalan trend.

Ima i poštenih koji priznaju: „Koristim generator.“ To je iskreno — ali nije ispravno prema društvu. Tehnika treba da pomaže čoveku, a ne da stvara umesto njega. Onaj ko generatorsko delo predstavi kao svoje — gubi sebe.

Čovek mora biti pobednik
Uprkos svemu, verujem da će čovek na kraju izaći kao pobednik.
Muzika je starija od tehnike, dublja od algoritma i jača od svakog generatora. Ton koji nastane iz duše — nikada ne može biti pobeđen tonom koji je izračunao softver.

Mašina može da oponaša, ali ne može da oseća.
Može da sastavlja, ali ne može da proživi.
Može da generiše zvuk, ali ne može da stvori emociju.

Čovek koji stvara ostaje nezamenljiv — i biće tako dok je sveta i veka.

(Autor je profesor muzičkog obrazovanja)