HIC RHODUS, HIC SALTA: Princip slobode - žrtva koja obavezuje

U ovom bezbožničkom vremenu u kom ne postoje ideali osim bezpogovorno slušanje i klanjanje Mamonu postavlja se pred čoveka egzistencijalno pitanje - pitanje Slobode!

Šta je čovek bez slobode? Danas smo svedoci da se čovek odriče Slobode i dobrovoljno pristaje da bude rob (Švab, Davos), da nema ništa i da bude srećan.

U nekom prošlom vremenu Sloboda je bila sve i za nju su pojedinci tako i narodi bili spremni da plate najvećom cenom - sopstvenim životom.

Pre tri dana navršilo se 108 godina od smrti  atentatora čudnog imena - sastavljenog od imena Princa i Arhangela! Nakon velike torture i nečovečnog mučenja, Gavrilo Princip je preminuo na današnji dan 1918. godine u tamnici u Terezinu (Češka). Posebna vrsta mučenja, koju su tamničari Principu priređivali, po svedočenju Istranina Luiđija Pozeka, takođe terezinskog robijaša, sastojala se u tome što bi ga stavili u drveno bure, u koje je prethodno bilo zakucano mnoštvo eksera, pa bi ga u tom buretu kotrljali, kako bi se ekseri zabijali u njegovu kožu.

Zbog takvog tretmana, po Pozekovim rečima, Princip je “bio izmasakriran svuda po telu, pa čak i po licu. Na licu umrljanom tragovima krvi i dubokih posekotina, zjapile su crne i crvenkaste žive rane, koje su svedočile o zverskim mučenjima. On se izdvajao od ostalih zatvorenika upravo zbog tragova od batina i mučenja, bio je živi leš.” Izmučili ga jesu. Ali zvuk žive reči u njemu nisu uspeli da ubiju:

“Naše će sjene

hodati po Beču,

Lutati po dvoru,

plašeći gospodu...”

I - po većem broju izvora - Princip ih nije, kako neki istoričari tvrde - nožem urezao u metal zatvorske posude, nego krvlju, pred smrt, ispisao na zidu samnice.

Ukoliko se odreknemo prava na slobodu Gavrila Principa i prava tih mučenika iz 1914. kako danas možemo očekivati da nam neko obezbedi pravo na pravdu, koja može samo da se zasniva na slobodi?! Zato je Gavrilo - princip našeg opstanka!

“Neće moći slobodno da šeta onaj ko mom narodu smeta!”

Iz knjige profesora Miloša Kovića “Gavrilo Princip - sećanja, pisma, dokumenti”

Priredio: Igor Rems