Богдановић: Кад се дирне у привилеговане, одједном сви постану тумачи поштења
Предсједник Клуба посланика и генерални секретар Демократа, Борис Богдановић, огласио се саопштењем за јавност у којем је коментарисао реакције на посљедње потезе институција у борби против криминала.
„Занимљиво је посматрати како се у овој земљи свака озбиљна борба против криминала претвори у параду моралних бранилаца“, поручио је Богдановић.
Он је истакао да се, чим институције почну да „дирају у привилеговане, да суспендују чувене и на далеко познате полицајце“, на сцени појави читава чета самозваних заштитника правде.
„Одједном се појави цијела чета ‘правдљубивих’ тумача закона, стручњака за поштење, аналитичара за неправду, бивших полицајаца прерушених у адвокате – сви у глас, сви у исто вријеме, сви с истим сценаријем: ‘Они су поштени. Они су часни. Они су искусни. Њима је учињена неправда’“, навео је Богдановић.
Према његовим ријечима, „ти тихи хероји кабинета и кафана, који никада нијесу смијели погледати криминал у очи док је растакао државу, сада су се пробудили да бране ‘углед система’“.
„Да бране, не државу, не закон, него привилегије“, нагласио је Богдановић, додајући да је то „рефлекс старог поретка који покушава да ућутка сваког ко се усуди да помјери границе или испита бивше моћнике“.
„То је та стара школа – иста лица, исти тон, само друга сценографија“, казао је он.
Богдановић је поручио да се „поштење не доказује паролама, већ биографијом“.
„Ко је год био заиста поштен, не треба му адвокат у медијима – довољна му је истина. Зато ће свако ко је чист пред законом то и доказати. А свако ко није, нека се крије иза туђих саопштења, али не задовољно дуго“, поручио је.
„И док се они утркују ко ће гласније викнути ‘неправда’, ми ћемо наставити да јачамо институције, да чистимо систем, да скидамо рукавице и говоримо истину“, навео је Богдановић, закључујући да „истина има ту особину – кад једном изађе, не враћа се назад“.
На крају саопштења, Богдановић је поручио:
„Зато, нека свако настави својим путем – неки према тужилаштву, неки према микрофону, а неки према огледалу. Тамо их ионако чека најтежи разговор.“
