Даниловић оптужује, полиција ћути: Случај Брковић прераста у институционални скандал
Док се одборник и функционер Уједињене Црне Горе Миливоје Брковић бори за живот у Клиничком центру Црне Горе, јавност и даље чека одговоре на питања која су морала бити дата још првог дана након бруталног напада који је потресао Црну Гору.
Најновије информације о наглом погоршању његовог здравственог стања додатно су узнемириле јавност. Према сазнањима медија, Брковићу је дијагностикована плућна емболија, озбиљно и потенцијално смртоносно стање за које постоји сумња да је повезано са тешким повредама задобијеним приликом свирепог пребијања. Љекари воде битку да зауставе компликације које могу имати несагледиве посљедице.
Истовремено, док се један човјек налази под сталним љекарским надзором и води најважнију битку – битку за живот – они који се доводе у везу са нападом и даље нису приведени правди.
Посебну тежину цијелом случају дају наводи које је данас изнио предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић. Уколико су његове тврдње тачне, онда се јавност суочава са сценаријем који превазилази оквире једног кривичног дјела и улази у сферу озбиљног урушавања повјерења у институције.
Даниловић тврди да су у јавност пласиране нетачне информације о наводном појављивању једног од осумњичених у Центру безбједности Подгорица, те да се заправо ради о његовом рођеном брату који се лажно представио полицији. Ако је то заиста тако, онда грађани имају право да знају како је могуће да се такав случај догоди, ко је утврђивао идентитет лица које је давало изјаву и зашто је јавност данима била изложена контрадикторним информацијама.
Ово, како преовалдава увјерење у јавности, више није само питање једног кривичног предмета, већ питање елементарног кредибилитета институција.
Зато је, сматра се, потпуно оправдан захтјев да се Управа полиције хитно огласи и саопшти све чињенице којима располаже. Ћутање, несумњиво, више никоме не помаже. Напротив, сваким новим даном без јасних одговора расту сумње, неповјерење и оправдани бијес јавности.
Црна Гора, каже "ехо" са друштвених мрежа, мора добити одговор на неколико једноставних питања:
Гдје су осумњичени за напад?
Да ли су за њима расписане потраге и које су конкретне активности предузете ради њиховог проналаска?
Како је дошло до ситуације да се друго лице представља као особа коју полиција тражи?
Зашто надлежни органи до данас нису пружили потпуне и прецизне информације о току истраге?
Сваки дан ћутања, дефинитивно, додатно продубљује сумњу да се случај који је морао бити ријешен брзо и ефикасно претвара у мучну институционалну агонију.
Док се Миливоје Брковић налази у болничкој постељи и суочава са посљедицама бруталног насиља, држава, став је јавности, има обавезу да покаже да закон важи за све и да нико не може бити изнад правде.
У супротном, остаће горак утисак да се у Црној Гори брже шире информације о наводним истрагама него што се проналазе они који су осумњичени за тешка кривична дјела.
Вријеме је, без дилеме, да институције проговоре. Не због политике. Нити због странака. Него због истине, правде и права грађана да знају зашто је човјек који се данас бори за живот остао без одговора система који је дужан да га заштити.
