Ибрахимовић брани наратив ДПС-а: Напао Вучића јер је рекао да се Црна Гора отцијепила од Србије, а ћути о брутално покраденом референдуму

Из Министарства вањских послова Црне Горе реаговали су на изјаву Александра Вучића поводом јубилеја обнове црногорске независности, наводећи да он „наставља са реториком која не доприноси добросусједским односима и међусобном поштовању двије међународно признате државе“.

У реаговању Министарства истиче се да је Црна Гора „21. маја 2006. године, слободном вољом грађана на демократском референдуму, обновила своју независност у складу са Уставном повељом државне заједнице Србије и Црне Горе, међународним правом и стандардима Европске уније“.

„Црна Гора се није отцијепила од Србије, нити је икада била дио Србије на начин на који то предсједник Вучић покушава да представи. Црна Гора и Србија биле су равноправне чланице државне заједнице настале након распада бивше СФРЈ, а обновом независности Црна Гора је омогућила и Србији да настави свој државно-правни континуитет као самостална држава“, наводи се у објави на мрежи Икс.

Подсјетимо, Вучић је раније поручио:

„Нећу ићи на прославу отцјепљења Црне Горе од моје Србије, пљунуо бих себи и свом народу у лице.“

Из Министарства оцјењују неприхватљивим покушаје да се јубилеј обнове црногорске независности представи као чин усмјерен против Србије или српског народа. „Црна Гора своју независност не слави против било кога, већ у част слободно изражене воље својих грађана, своје историјске, државне и идентитетске посебности, као и права сваког народа да демократски одлучује о својој будућности“, навели су из Министарства вањских послова Црне Горе.

Посебно забрињавајућим оцијенили су „континуитет наратива којим се негира или релативизује црногорска државност, уз поруке које подстичу подјеле и потцјењују демократски избор грађана Црне Горе“.

Поручили су да Црна Гора остаје посвећена развоју добросусједских односа са Србијом, заснованих на равноправности и узајамном поштовању, али да се такви односи „не могу градити кроз увредљиве квалификације, историјски ревизионизам и политички патронат према Црној Гори“.

„Јубилеј обнове независности биће обиљежен достојанствено, поносно и европски, са јасном свијешћу да је одлука грађана из 2006. године била историјски исправна и стратешки потврђена данашњим демократским и европским путем државе“, закључује се у саопштењу.

Ипак, иако се у реаговању ресора којим руководи Ервин Ибрахимовић инсистира на формулацији о „слободно израженој вољи грађана“, остаје неспорна чињеница да значајан дио јавности у Црној Гори ни данас не прихвата референдум из 2006. године као потпуно фер и демократски процес.

Тешко је говорити о неспорној вољи народа у земљи у којој су годинама постојале озбиљне сумње у регуларност читавог процеса, бројни наводи о притисцима и злоупотребама државних ресурса, као и дубоке подјеле које ни до данас нијесу зацијељене.

Управо због тога, многи сматрају да је Вучићева изјава, иако емотивна и политички оштра, суштински изразила оно што мисли велики број грађана Србије и Црне Горе који су тадашњи референдум доживјели као пројекат режима Демократске партије социјалиста, а не као истински празник демократске воље.

Посебно је спорно када се данас из структура блиских некадашњем режиму говори о „слободно израженој вољи грађана“, ако се зна да је и улазак Црне Горе у НАТО извршен без референдума, упркос чињеници да су и тадашњи представници власти признавали да је огромна већина становништва била против такве одлуке.

Још веће понижење за велики дио грађана представљало је признање тзв. Косова, које је власт Демократске партије социјалиста донијела супротно расположењу већинске Црне Горе, игноришући историјске, духовне и државне везе које народ Црне Горе има са Косовом и Метохијом. Та одлука и данас је за многе симбол политике која је кључне државне потезе доносила мимо народа, а не у складу са његовом стварном вољом.

Зато се, умјесто политичких лекција о демократији, све чешће поставља питање колико су најважније одлуке у савременој Црној Гори заиста доношене вољом грађана, а колико интересима политичких елита које су деценијама управљале државом без истинске контроле јавности.