Милатовић: Статус српског језика је легитимно питање

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић поручио је да су Црна Гора и Србија блиске државе повезане историјом, економијом, културом и породичним везама, те да односи двије земље треба да буду стабилни, предвидиви и засновани на међусобном поштовању.

У интервјуу за недјељник НИН, Милатовић је оцијенио да економски показатељи најбоље потврђују колико су двије државе упућене једна на другу. Подсјетио је да је Србија међу највећим инвеститорима у црногорску привреду, док туристи из Србије традиционално представљају један од најзначајнијих ослонаца црногорског туризма.

Према његовим ријечима, ти подаци показују да су потребе грађана и привреде изнад дневнополитичких трвења, због чега односи Подгорице и Београда заслужују више политичке одговорности.

Осврћући се на питање да ли је односима двије државе потребан „ресет“, Милатовић је казао да то није потез који се може повући једном одлуком.

„Грађани од нас с правом очекују више. Очекују да односи Србије и Црне Горе буду стабилни и предвидиви. Зато не бих говорио о ресету као о једном потезу. Нас повезују породице, пријатељства, култура, економија и свакодневни живот великог броја наших грађана. Управо зато ти односи заслужују више међусобног повјерења“, казао је Милатовић.

Говорећи о евентуалном утицају Београда на унутрашња питања Црне Горе, Милатовић је нагласио да добре односе двије државе треба градити на принципу узајамног поштовања суверенитета.

„Добри односи Црне Горе и Србије почивају на јасном принципу: свака држава самостално уређује своје унутрашње односе, а са сусједима гради сарадњу кроз дијалог, поштовање и равноправност. Сваки другачији приступ, без обзира одакле долазио, удаљава нас од онога што грађани очекују“, поручио је предсједник Црне Горе.

На питање о положају Срба у Црној Гори, као и о питањима српског језика и заставе, Милатовић је истакао да Срби у Црној Гори имају своју државу.

„Она је њихов дом, као што је дом Црногораца, Бошњака, Албанаца, Хрвата, Муслимана, Рома и свих других грађана. Зато се о правима грађана Црне Горе одлучује у Црној Гори кроз дјеловање наших институција, поштовање уставног поретка и спровођење унутрашњег друштвеног дијалога“, навео је он.

Истовремено је оцијенио да је питање статуса српског језика легитимно и да има снажно упориште у резултатима пописа становништва.

„Али таква питања се не смију рјешавати тензијама, уцјенама или политичком трговином, већ кроз широк друштвени и политички дијалог који ће осигурати да се ниједан грађанин не осјећа ни запостављено ни искључено“, казао је Милатовић.

Додао је да Црна Гора не смије бити „заробљена између два погрешна приступа“ – једног који идентитетска питања користи за сталне политичке подјеле и другог који се понаша као да та питања не постоје.

Осврћући се на односе на Западном Балкану, Милатовић је поручио да помирење није идеалистичка идеја, већ политичка и економска потреба.

„Грађани овог региона најбоље знају колико су нас коштали сукоби из прошлости и зато од политичара очекују да буду дио рјешења, а не дио проблема. Добросусједски односи нису само дипломатска фраза. Свака политичка криза међу државама региона има своју цијену“, казао је он.

Он је додао да државе региона морају промијенити начин размишљања када је ријеч о помирењу и заједничкој будућности.

Говорећи о европским интеграцијама, Милатовић је оцијенио да је Црна Гора тренутно најнапреднији кандидат за чланство у Европској унији.

„Наш циљ није европска будућност само за Црну Гору. Желимо да цијели регион буде дио Европске уније, јер нема дугорочног просперитета региона без европске будућности“, поручио је Милатовић у интервјуу за НИН.