Министар Краповић да јавно каже ко је из врха ДПС-а у ковачком клану

Министар одбране Драган Краповић изнио је једну од најтежих политичких оптужби у последње вријеме. Он је саопштио да се „иза аватара којег контролишу кланови крије високи функционер Демократске партије социјалиста (ДПС), који има озбиљне контакте са врхом кавачке криминалне организације и управо је тај човјек веза са шефом бившег режима“. Потом је додао и да је тај исти појединац „директна веза између криминалних кланова и њихових вођа са почасним предсједником ДПС-а Милом Ђукановићем“.

То су тврдње које далеко превазилазе оквире уобичајеног политичког препуцавања. Ако су истините, онда је ријеч о информацијама које могу имати несагледиве посљедице по политички и безбједносни систем Црне Горе. Ако нису поткријепљене доказима, онда је јавност изложена опасној политичкој драматизацији.
Управо зато Драган Краповић више нема простор за недореченост.
Ако већ тврди да зна ко је високи функционер ДПС-а који је, како каже, повезан са врхом кавачког клана и са Милом Ђукановићем, онда је ред да саопшти име и презиме тог човјека. Не може се цијела јавност држати у неизвјесности и приморавати да нагађа ко је особа о којој министар говори.

Краповић није политички аналитичар, нити анонимни коментатор на друштвеним мрежама. Он је министар одбране, а његова Демократска Црна Гора са својим коалиционим партнерима руководи сектором безбједности. Његове ријечи морају имати тежину доказа, а не политичких алузија.

Посебно забрињава што је министар поручио да ће „сваки наредни пут одговорити још снажније и експлицитније“. Ако већ може бити експлицитнији, зашто то није учинио одмах? Ако има доказе, чему одлагање? Ако је ријеч о човјеку који представља спону између организованог криминала и политичког врха, онда јавност нема разлога да чека.

Ово није питање дневне политике, већ државне безбједности.
Црна Гора се налази пред завршницом европских интеграција. Пред државом су измјене Устава и бројни закони за које ће бити потребна двотрећинска већина у парламенту. Није искључено да ће за поједина рјешења бити потребни и гласови посланика ДПС-а.
Зато јавност има право да зна да ли се међу људима који ће можда одлучивати о најважнијим државним питањима налази особа за коју министар одбране тврди да је повезана са организованим криминалом.
Ако је то тачно, онда је то питање од највишег државног интереса.
Ако није, онда је неопходно објаснити зашто су такве тврдње уопште изговорене.
Истовремено, све ово поново отвара и једно много шире питање. Власт већ годинама говори о обрачуну са организованим криминалом. Несумњиво је да су бројни некадашњи челници полиције, Агенције за националну безбједност, тужилаштва и правосуђа из периода власти ДПС-а данас иза решетака, под истрагама или на оптуженичким клупама. То представља значајан искорак у односу на период када је било незамисливо да се против носилаца највиших функција воде поступци.

Међутим, поставља се логично питање: ако су готово цијели врх полиције, безбједносног сектора, тужилаштва и правосуђа из времена власти Мила Ђукановића процесуирани, како је могуће да политички врх ДПС-а остаје нетакнут?
Како је могуће да се годинама говори о спрези политике и криминала, а да се истовремено највиши партијски функционери, укључујући и Мила Ђукановића, и даље несметано баве политиком и кроје политичке процесе?
Ко их штити?
Зашто су недодирљиви?
Да ли је могуће да су сви други били дио система, а да политички врх није знао ништа?

Или је ријеч о селективној правди која се завршава тамо гдје почиње политика?
Уколико Драган Краповић заиста располаже сазнањима да високи функционер ДПС-а представља директну везу кавачког криминалног клана и Мила Ђукановића, онда је његова дужност да то не задржава у домену политичких изјава, већ да омогући институцијама да хитно реагују, а јавности саопшти оно што има право да зна.
Борба против организованог криминала не може се водити загонеткама, недовршеним реченицама и политичким мистеријама.

Или постоје имена, докази и одговорност – или све остаје само још једна медијска сензација која ће трајати неколико дана, а потом пасти у заборав.
Црна Гора више нема луксуз да живи од алузија. Ако је истина на страни министра Краповића, онда је крајње вријеме да је саопшти до краја.