Поводом усвајања Стратешког плана развоја Бара: Реалност и(ли) "Збирка бајки браће Грим"

На јучерашњој сједници Скупштине општине Бар усвојен је Стратешки план развоја општине Бар за период 2026–2030. године, уз већину гласова, али и видљиве подјеле и бројне критике из редова одборника.

Упркос оптимистичним оцјенама предлагача, посебно снажан утисак у расправи оставила је Валентина Минић (Демократе), која је оцијенила да план више личи на „збирку бајки браће Грим“, наглашавајући да су многи пројекти застарјели и да постоји озбиљна сумња у њихову реализацију. Она је указала и на слаб одзив грађана током јавне расправе, као и на скромна улагања у претходном периоду.

Слично критички наступили су и Милена Божовић (Бирам Бар), која је подсјетила на слабу реализацију претходног плана, као и Милан Нешковић (Демократе), који је указао на бројне нереализоване пројекте и пропуштене развојне шансе. Радомир Новаковић (Бирам Бар) отишао је корак даље, назвавши документ „списком жеља које се неће остварити“.

Благо резервисан став изнио је и Дарко Јанковић (ПЕС), указујући да план није довољно прецизан, док је Дарко Пекић (УРА) отворио питање транспарентности и уважавања примједби са јавне расправе.

С друге стране, документ су бранили представници власти. предсједник Општине Душан Раичевић је истакао да је ријеч о кључном развојном оквиру, док је Никола Папић нагласио да је план резултат широког консултативног процеса. Подршку су дали и Емир Перичић, Алисa Пелинковић, Весна Драшковић и Насер Краја, истичући континуитет развоја и потребу за дугорочним планирањем.

У расправи су учествовали и Асим Андрић и Омер Вукић, који су се осврнули на поједине сегменте плана и инфраструктурне изазове, док је Бранимир Лакићевић (Нова српска демократија) понудио конкретнији приступ.

Лакићевић је као примјер навео искуство из Хрватске, гдје је град Крижевац увео бесплатан јавни превоз уз помоћ електричних аутобуса финансираних из европских фондова, сугеришући да би Бар требало да слиједи сличан модел. Његов наступ издвојио се као један од конструктивнијих у расправи.

Током сједнице, расправљало се и о другим питањима – од иницијативе о мјесним заједницама, коју су образлагали Асим Андрић и Емир Перичић, до амандмана Милана Нешковића који је прихваћен и уврштен у план.

Иако је документ на крају усвојен, утисак је да су бројне критике остале без јасног одговора, што отвара питање колико је овај план заиста остварив, а колико представља амбициозну, али неизвјесну визију развоја града.