Други покушај одржавања 26. сједнице Скупштине општине Бар неславно је завршен – без кворума. Од 37 одборника, у скупштинској сали било је присутно само њих 18. Први пут, 10. марта, сједници нису присуствовали одборници владајућег ДПС-а, а сада су изостали одборници опозиције и дио владајуће већине. Двије различите епизоде истог проблема – политичка криза и парализа институција.
На дневном реду сједнице налазиле су се важне теме: одлучивање о стварним службеностима за електроенергетске пројекте, регулација паркинг зона, стратегија развоја спорта до 2028, локални акциони план за отворену управу, извјештаји о женском предузетништву, социјалној и дјечијој заштити, те стању у примарној здравственој заштити. Дакле, теме које директно утичу на свакодневни живот грађана Бара. Но, чини се да представници власти имају другачије приоритете.
Није тешко закључити да је актуелна већина, састављена од странака које су на државном нивоу опозиција – прије свега ДПС-а и СД-а – дубоко дисфункционална. У питању није само неодговорно понашање, већ и политичка незрелост која се манифестује кроз међусобне опструкције. Умјесто рада за јавни интерес, имамо политичку трговину, унутарстраначку борбу и одсуство воље да се дође до договора чак и о елементарним питањима.
Посебно је поразно што се оваква политичка нестабилност дешава у тренутку када је Бару потребна снажна локална управа – град се суочава са инфраструктурним изазовима, туристичким и привредним потенцијалом који је неискоришћен, те великим бројем младих који напуштају општину у потрази за бољом будућношћу.
Најава оснивања нових општинских предузећа, попут Паркинг сервиса и Куће маслина, додатно буди сумње у то да ли су ти потези у служби грађана или задовољавања партијских апетита. Извјештаји о социјалној заштити и здравству остају закопани у скупштинској документацији јер не постоји политичка воља да се о њима расправља.
Док одборници изостају, проблеми се гомилају. Апсолутна одговорност за ову институционалну блокаду лежи прије свега на Демократској партији социјалиста и Социјалдемократама, који не успијевају да стабилизују сопствену већину нити да обезбиједе основни политички дијалог. Опозиција, с друге стране, легитимно и веома ефектно користи евидентне слабости и кризу локалне власти, указујући на бројне последице лошег управљања градом.
Грађани Бара, међутим, немају луксуз да одлажу своје проблеме. Њима су потребна рјешења, а не политичке играрије. Ако локална власт није способна да одржи ни сједницу Скупштине, онда се мора отворити питање њене укупне легитимности и способности да води град. Вријеме је да се престане са међустраначким и унутаркоалиционим препуцавањима и да се локална политика окрене грађанима. Јер док се одборници не појављују на послу за који су бирани, Бар стоји у мјесту.