Судија измишљеног "државног удара“ — образац по коме се тамниче истакнути представници Срба

Судија Сузана Мугоша годинама је једно од најпрепознатљивијих имена у црногорском правосуђу. Као судија Вишег суда у Подгорици, у специјалном одјељењу за организовани криминал и високу корупцију, била је укључена у више осјетљивих и политички значајних процеса. Њено име не помиње се само у контексту судских одлука, већ и кроз бројне јавне расправе које су пратиле поједине предмете.

Предмет „државни удар“
Мугоша је предсједавала вијећем у поступку познатом као „државни удар“, који се односио на наводни покушај тероризма на дан парламентарних избора 2016. године.

Након вишегодишњег поступка, Апелациони суд укинуо је првостепену пресуду, а процес је касније окончан ослобађајућом одлуком. Овакав исход отворио је бројна питања о правној утемељености читавог случаја и његовом политичком контексту. Улога судског вијећа којим је предсједавала Мугоша и даље је предмет јавних анализа.

Кредит од 700.000 евра
Године 2010. компанија „Decordom“, у власништву њеног супруга Срђана Мугоше, добила је кредит од 700.000 евра од офшор компаније „Pyla Management Inc“ са Британских Дјевичанских Острва.

У то вријеме, надлежне институције су у својим смјерницама наводиле да кредити од офшор компанија представљају потенцијални индикатор сумњивих трансакција и да захтијевају појачану контролу.

У јавности су постављана питања о власничкој структури офшор компаније, условима под којима је кредит одобрен и евентуалним провјерама надлежних органа. Иако незаконитост није доказана, случај је остао без ширег институционалног епилога.

Породични контекст
Син судије Мугоше, Новак Мугоша, био је припадник специјалних јединица полиције од 2018. године. Његово име помињано је у медијским извјештајима, а касније је суспендован одлуком министра унутрашњих послова због постојања безбједносних сметњи за обављање полицијских послова.

Иако се одговорност члана породице не може аутоматски доводити у везу са носиоцем правосудне функције, дио јавности отворио је питање перцепције интегритета у институцијама.

Комуникација са Весном Меденицом
Објављени транскрипти комуникације између Сузане Мугоше и тадашње предсједнице Врховног суда Весне Меденице указивали су на блиску и интензивну комуникацију у периоду вођења осјетљивих предмета.

У јавности се расправљало о томе да ли је таква комуникација била у складу са принципима институционалне дистанце и професионалне независности.

Подсјетимо, Весна Меденица је касније ухапшена под сумњом да је била дио криминалне групе.

Одлука о притвору Весне Братић
У свјетлу наведених околности, одлука Сузане Мугоше да одреди притвор Весни Братић изазвала је додатну пажњу јавности.

Правно гледано, судија одлуке доноси у складу са законом и доказима. Међутим, питање које се намеће односи се на повјерење јавности у правосудни систем и перцепцију независности носилаца најодговорнијих функција.

www.in4s.net