Србија између Истока и Запада: Зашто су поруке из Москве и Пекинга изазвале пажњу

Претходна два дана донијела су низ порука из Москве и Пекинга које су привукле пажњу не само српске јавности већ и читавог региона. Готово истовремено, из Русије су стигла упозорења о могућности спољног мијешања у политичке процесе у Србији, док је из Кине стигла још једна потврда високог нивоа односа које Београд и Пекинг развијају посљедњих година.

Предсједник Кине Си Ђинпинг упутио је писмо предсједнику Србије Александру Вучићу у којем је нагласио да придаје велики значај развоју кинеско-српских односа и да је током недавне посјете Кини био импресиониран Вучићевом „одговорношћу према земљи и народу“. У дипломатској пракси овакве формулације нису уобичајене и представљају јасан сигнал да Пекинг Србију види као једног од најважнијих партнера у овом дијелу Европе.

Истовремено, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да се Србија налази „на нишану НАТО-а“ због своје самосталности и независности, наглашавајући да је један од разлога и чињеница да Београд одржава пријатељске односе са Русијом. Неколико дана раније и секретар Савјета безбједности Русије Сергеј Шојгу говорио је о опасности такозваних „обојених револуција“, наводећи протесте у Србији као примјер процеса који, према његовој оцјени, носи елементе таквог сценарија.

Без обзира на то да ли се неко слаже или не са оваквим процјенама руских званичника, неспорно је да оне показују колики значај Москва придаје Србији. Исто тако, чињеница да је Кина у кратком року са Србијом потписала бројне привредне и инфраструктурне споразуме показује да Београд данас има изграђене канале сарадње са двије велике свјетске силе.

Управо ту лежи суштина српске спољне политике посљедњих година. Док су многе европске државе након почетка рата у Украјини у потпуности ускладиле своју политику са ставовима Брисела, Србија је остала на позицији војне неутралности и одбила је да уведе санкције Русији. Та одлука изазвала је бројне критике са Запада, али је истовремено очувала односе Београда са Москвом.

С друге стране, односи са Кином наставили су да се развијају кроз инвестиције, инфраструктурне пројекте и трговинску сарадњу. Због тога Србија данас представља једну од ријетких европских држава која истовремено одржава интензивне контакте са Бриселом, Вашингтоном, Москвом и Пекингом.

У региону Западног Балкана таква позиција није честа. Већина држава јасно се сврстала уз један геополитички блок. Србија је, међутим, покушала да задржи простор за самостално одлучивање, настојећи да сарађује са различитим центрима моћи и да своје економске и политичке интересе не веже искључиво за једну страну.

Зато су поруке које су стигле из Москве и Пекинга важне без обзира на политичка опредјељења. Оне показују да Србија заузима мјесто које превазилази њену величину и број становника. Истовремено, оне свједоче да се Балкан и даље налази на простору укрштања интереса великих сила.

У времену све израженијих глобалних подјела, Србија се налази пред изазовом да очува равнотежу између различитих партнера и настави политику која јој омогућава сарадњу и са Истоком и са Западом. Колико ће та политика бити одржива у годинама које долазе остаје да се види, али је извјесно да поруке које ових дана стижу из Москве и Пекинга показују да Београд остаје важан фактор у ширим геополитичким процесима.

М.Лутовац