Барски гости - супер родитељи: "Осморо дјеце је лакше подизати него јединце"

Бранко и Илија Кркић веома често бораве у Бару. Нарочито љети. Често су у манастиру Рибњак, а отац Прокопије, старешина овог храма, њихов је духовник.У граду под Румијом су стекли огроман број пријатеља. 

Млад, згодан и успjешан брачни пар – прва је ствар коју људи кажу када упознају Иркиће. Но, потпуно изненађење услиjеди када сазнају да ови Ужичани ређају успjехе док одгајају чак осморо дjеце

Милица (14) је стигла прва, а убрзо за њом и Василије (12). Затим су услиjедили Богдан (10), Анастасија (9), Никола (7), Ксенија (5) и Лазар (3) све док им прijе седам мjесеци и Василија није употпунила срећу - пише "Блиц".

"Мој муж и ја нисмо планирали овај број, али смо се сваком неизмјерно радовали. Моје трудноће су лагане, порођаји брзи, дјеца здрава! Како бих могла на све то окренути главу и рећи "Доста!"? Ја не могу, јер када погледам своју дјецу, ја сам срећна жена и, што је најважније, испуњена.

Такође се трудим да свако моје дијете има своје вријеме, право на приватност, право на мишљење и одлуке, дакле све оно што имају, рецимо, јединци" – каже Бранка Иркић.

Ова жена додаје да је она сама рано научила да је врijедност коју имају ствари безначајна над блискошћу породице.

"Ја имам брата и сестру и тврдим да ми то никада није представљало терет. Моја породица је у то врijеме важила за велику. Нисмо били најбоље обучени, нити смо имали много, али смо имали довољно, а можда и превише!

Јер само ја знам колико сам пута помислила како сам срећна што увијек имам друштво, било да идем у школу или боравим у кући. То вам у животу даје велику сигурност, чини дјетињство забавнијим, научи вас саосјећајношћу и разумијевању туђих потреба. Ово је, по мени, највећа вредност породице – каже лијепа жена.

Што се тиче изазова, они су по њеном мишљењу исти било да имате једно, двоје или осморо дјеце.

"У сваком тренутку морате да будете најбољи родитељ својој деци. Да разговатате, да их саслушате, посаветујете, помогнете око школе, направите фризуру или одведете у шетњу. У том смислу сам много заузета, али ја у свему томе уживам"– тврди Бранка.

Не пада јој тешко ни то што је један дио времена са дјецом сама.

"Мој муж је пре годину дана отишао у Београд, како би отворио нове радње и с циљем да се сви једнога дана преселимо тамо, јер најстарија дјеца ће ускоро стасати за факултет. У Ужицу сам зато повремено сама са њима. Две дивне девојке ми помажу око кућних послова, али обавезе васпитања, усмјеравања, учења, организације јесу на мени.

Када дође, Илија преузима дјечаке, јер њима највише недостаје. Обавезно недјељом одлазимо у цркву, често на Златибор, у моју Пожегу, Косјерић... Трудимо се да заједничко време проведемо ван куће " – открива она.

Са искуством које има, Бранка је уверена да је најтеже одгајати једно дијете.

"Све обавезе које имате око једног дјетета, имате и са доста дјеце, с тим што дјеца имају једни друге и вријеме проводе играјући се заједно, а то је вријеме које ви добијате. Дакле, дјеца увек имају некога да им помогне, друштво за игру, за биоскоп, шетњу, куповину...

У том смислу је лакше имати више дјеце. Оно што може бити проблем јесте самопоуздање, успјех у школи, непрекидне свађе. Али ја имам ту привилегију да не морам да радим, већ да се посветим дјеци"– каже она.

Но, све је лакше када су окружени члановима породице и људима који их подржавају.

"Ту су моји родитељи који ми помажу, свекрва по којој је најстарија Милица добила име, свекар, тетка, наш духовник отац Прокопије и отац Данило, моји Иркићи и Стефановићи. Ми смо сви блиски и свако даје свој допринос. Код нас се поштују старији, негује традиција, вјера у Бога. Дјеца увек од некога могу добити смернице. Јако је битно имати отворено срце, а не предрасуде и критике.

Код нас не постоји проблем, већ само ситуација која се може решити. Наша деца, на коју год страну да се окрену, имају некога са ким могу попричати, провести време. Сматрам да свако то има, само треба да погледа око себе"– тврди Бранка.

Предрасуде према вишечланим породицама

Бранка каже да је, по њеном искуству, наше друштво пуно предрасуда према људима са много деце.

"Предрасуде се посебно испољавају према вишечланим породицама, које живе на рубу егзистенције. Управо њима се посебно дивим, јер када вам Бог да могућност да родите дјецу, то треба цијенити. Наравно, постоје породице које не могу да имају дјецу и то треба разумјети.

Родитељи који тешко живе и на све то имају доста дјеце, сваког тренутка се жртвују, боре, трпе и одричу, како би свако дијете нахранили. Зар је могуће да смо постали такви људи да то осуђујемо? Ако ствари погледате са аспекта тог дјетета – оно је добило могућност да се роди, да живи, здраво је. А то није мало" – истиче ова жена.

Покрет за дјецу "3+"

Бранка и Илија су свјесни да све породице немају њихове могућности, те осећају да је њихова дужност да помогну. Један од начина је да придруживање "Покрету за дјецу 3+", који се бави спајањем привредника и породица са троје и више дјеце, тако што привредници дају разне попусте за вишечлане породице.

"Из личног примјера знам колико је свака помоћ драгоцјена. И сама користим те попусте у разним продавницама, јер дјеца расту и сваке године је потребно обновити гардеробу и обућу и то су, поред хране и хемије, највећи трошкови једне породице" – додаје ова мама.

Како су и сами развили приватан посао, желе да се укључе и у другу страну ове приче.

"Мој муж и ја, као приватници и власници малопродајних објеката "Нови Оков", одлучили смо да се ускоро придружимо овој акцији и у нашим малопродајама у Ужицу, Косјерићу, Златибору, Земуну, Сурчину, а ускоро и у Бубањ потоку, Борчи и Чачку, где ће родитељи моћи да добију попуст.

Осјећам потребу, као мајка, да подржим ову идеју и максимално помогнем у њеном осварењу, јер "Покрет 3+" се залаже за помоћ како многочланим породицама, тако и порасту наталитета у нашој земљи.

Јако је битно да ми, приватници, помогнемо онима којима је помоћ потребна, а то су свакако породице са доста деце и одвојимо део својих прихода управо њима, јер нечије мало, некоме је много" – истиче Бранка Иркић.