Ћирилица Latinica
04.07.2018.
Репортаже

У Албанији званично живи 50.000 Срба и 450 Црногораца

Аутор: Редакција 14 Оставите коментар

Трагови живота које су оставили наши преци и познате властелинске породице расути су на просторима Скадарског језера и Дрима. Много времена делови тог мозаика били су далеки нашим истраживачима. Толико, да су историјске чињенице уступиле место народним предањима.

Наши стручњаци недавно су упловили у велики подухват. Кренули су да спајају делове мозаика о томе како је пре много векова текао живот око Скадарског језера, да мапирају шта је од тих трагова преостало.

Објективом својих камера хватали су урушене или порушене цркве и манастире које су градили Војислављевићи, Немањићи, Балшићи, Лазаревићи, Бранковићи, Црнојевићи… Пре свега, на простору који је данас омеђан албанском границом.

Оков повеље византијског цара Алексија III Анђела којом је
манастир Хиландар додељен Стефану Немањи – 12. век – Збирка музеја у Скадру

Њихов путопис у фотографијама чини поставку изложбе „Хришћанска духовна и културна баштина на просторима Скадарског језера и Дрима“, у београдској Галерији фресака.

Изложба је настала сарадњом Народног музеја у Београду, Центра за очување културне баштине „Извориште“, Удружења српско-црногорске националне мањине „Морача – Розафа“, а уз подршку Канцеларије за дијаспору.

Албанија нам је била посебно занимљива, због тога што је деценијама била недоступна нашим стручњацима. Све смо радили на основу текстова који су писани пре Првог светског рата или у међуратном периоду.

Нисмо имали новије податке о томе у каквом су стању српски споменици. Чим нам се указала прилика, кренули смо у истраживање – прича нам Бојан Поповић, директор Галерије фресака.

Екипа из Београда није била велика. Поред Поповића, чинили су је историчар Симон Ђуретић, који се већ више од две деценије бави заштитом и очувањем идентитета српског народа, његовим духовним и културним наслеђем у региону и дијаспори, и Владан Милутиновић, председник невладине организације „Извориште“. За евиденцију баштине српског народа у Албанији врата им је отварао мештанин Павле Брајовић, председник удружења „Морача-Розафа“.

Простор поред реке Бојане у Скадру на коме се налазила црква Св. Николе, подигнута у 14. веку, срушена до темеља у време “културне револуције” шездесетих година 20. века

Слика наших споменика у Албанији данас је далеко тужнија него што је била пре сто година – истиче Поповић. Последњи трагови српске државности се, ипак, некако држе и одолевају времену.

Наши споменици страдали су у стихијама, нагризао их је зуб времена, али највише су оштећени током владавине Енвера Хоџе. Када је 1968. извршена културна револуција, богомоље у северној Албанији су добрим делом страдале. Затваране су, заграђене, претворене у задружне домове.

Србин за хиљаду евра

У Албанији постоји један велики парадокс. Мада међу њима има много православаца, муслимана и католика који за себе кажу да су Срби, у званичној евиденцији албанске државе нема ниједног Србина.

Јер, сви они који су се у време владавине Енвера Хоџе декларисали као Албанци, сада би морали да плате казну од хиљаду евра да би поново постали Срби!

После званичног пописа, у Албанији има 450 Црногораца, неколико хиљада Македонаца, док се у делу „под разно“ као Србин изјаснило 50.000 становника.

Црква Успења Пресвете Богородице, подигнута 980. године, 10. век. У цркви су били сахрањени кнез Јован Владимир и његова супруга кнегиња Косара – Пречиста Крајинска – Зетска Света Гора

Од десетог па до краја средњег века, питомо скадарско подручје са обиљем слатких вода, језера и река Мораче, Дрима и Бојане, близином мора, примило је многе цркве и манастире. Подизани су у прстену око Скадарског језера, његовој обали, као и на рекама. Црква Светог Сергија и Вакха на Бојани култно је место у околини Скадра.

Према месту у Палестини, у којем се подвезивао свети Сергије, Скадар је и добио своје друго име Росафа.

У Скадру је Црква Св. Срђа и Вакха, село Ширћ – Скадар (на обали реке Бојане) – цркву подигла Јелена Анжујска (жена Краља Уроша I) 1290. године – цркву обновио њен син Милутин 1311. године.

У последњих сто година ово место је веома пропало – прича Поповић.

За разлику од Жиче и Студенице, ова црква је обнављана током векова. Обнављали су је Јелена Анжујска и њени синови Стефан Драгутин и Стефан Урош Други Милутин.

Обнављали су је и други владари, о чему сведоче ктиторски натписи. Црква је 1900. године стајала цела, о томе постоје записи, али ју је река Бојана добрим делом оштетила. Од те значајне грађевине данас постоји само половина јужног дела. Ту су били гробови владара зетске династије, касније и Балшића.

Археолошка истраживања, међутим, никада нису рађена. Можда је те гробове разнела Бојана, а можда ту постоје и данас. Фреске у њој никада нису изучене. Постојала је огромна фигура Богородице, али је данас нема. Само на одласку видели смо делове фигуре једног светог ратника и нешто мало фресака из Милутиновог времена. Изложба у Београду је залог томе да направимо међународну екипу да се спасу и документују ти остаци.

Албанска православна црква надлежна

Канонска надлежност над свим овим споменицима припада Албанској православној цркви. Срби тренутно имају само једну цркву у Враки. Сви ти сакрални објекти заштићени су као албански споменици културе. Наравно, уколико су заштићени.

Велико изненађење за наше истраживаче био је музеј у Скадру. Њихова збирка нумизматике и епиграфике представља праву ризницу, која тек треба да се проучи.

Сви ти градови, који су чинили прстен око Скадра, имали су своје ковани новац у средњем веку – објашњава Владан Милутиновић.

– Балшићи су имали специфичну нумизматику која се чува у том музеју. Открили смо и плочицу из 12. века византијског цара Алексија III Комнина. На њој је Алексиј III представљен с царем Константином, који држи крст. Требало би правилно протумачити натпис. То би могао да буде горњи део плочице, где се налазила византијска повеља којом је Хиландар предат Србима, Стефану Немањи и Светом Сави. Доњи део окова је у Хиландару. Надам се да ће сарадња са музејом у Скадру да се продуби, како би имали јаснију слику. За средњовековце то су сензације, које нису откривене до сада.

Цркву Пресвете Богородице, с краја 13. века, гдје су сада само остаци темеља, подигла је Јелена Анжујска, у  Дању, (Вау Дејсе), и срушена је у “културној револуцији” 1968. године.

Наши саговорници истичу да су на овом путовању наишли не само на много експоната, већ и на цркве за које нису знали да постоје. – Поповић је у литератури нашао неколико средњовековних цркава за које нису знали ни у Албанији – каже Милутиновић. 

– Наш циљ је да све споменике идентификујемо и заштитимо. – Ретко су ове цркве долазиле у руке конзерватора – каже Поповић. – Колико ми је познато, конзервирана је црква у Дривасту, али само зато што је била део пројекта изградње етно-парка.

(Новости)

Коментари
Domo
Domo: Pavle Brajovic, cesti gost velikoSrba u Baru i Podgorici sve Crnogorce prevede u Srbe. Beograd odvaja ogromne pare za to. I sad ispade da skoro nema Crnogoraca u Albaniji a Srba toliko. E, kad nasi djuturumi nista ne rade. Tako je ovdje politika Milosevica podigla Srbe na 30 posto.
04.07.2018 11:05
Nenad
Nenad: @Domo A jel si se zapitao kako mi porijeklom odatle sebe nazivamo? Mi sebe Srbima. Tako ju zvao moj djed, tako moj pradjed, i sad ce mi Domo drzat lekciju da nijesam Srbin? Velike pare izdvajaju vasi sa Cetinja da bi nas okrenuli u drugi narod. Otudjili ste termin Crnogorac iz srpske kulture, i sad se otudjujete gde god stignete. Nas otudjit necete.
04.07.2018 13:48
Miko
Miko: "ju zvao moj djed",vidi se da SI neki Beranac a vi ste srbende SA cevera I vi SA Kosova,Crna Gora do Tokija
04.07.2018 18:33
za Nenada
za Nenada: Za vrijeme kraljevine CG i oni na Cetinju su bili Srbi a takodje i Muslimani su bili Srbi islamske vjere ali to su vremenom promjenili a vi u Skadru i Albaniji odrzavate koliko mozete svoje sjecanje na porijeklo ,Srbi katolici ,Srbi muslimani i Srbi pravoslavci,svaka vam cast.
05.07.2018 13:04
art
art: @Domo А ја никад видео те паре које издваја Београд за србе у Албанији, али видео да се ви црногорци доста трудите да нас претворите у неку црногорску дијаспору.
06.07.2018 14:13
достојни предака
достојни предака: Срби свуда знају ко су, без обзира на вјеру, сем тамо ђе су се преметнули у нове брозовске тобожње нације.
23.10.2018 21:15
List Crne Gore
List Crne Gore: Postovana Redakcijo, Neka vam nw bude tesko da ako ne zelite lektora ukljuciye barem kao konsultanta famoznog poznavaoca cak i porijekla svih SRPSKIH PREZIMENA IS STARE CRNE GORE. Koristi pseudonomin kkk. Rekao mi je da upravo cita Decansku hrisovolju, zadrzao se na stranici gdje se pominje prezime o kom dozvoljava sebi da bolje zna porijeklo istog, od doktora nauka roda svoga. Bas sada je na toj stranici, mada me tesko moze uvjeriti da se on bas snasao sa tekstom koji podsjeca na Srbicu. A to je " Tamo daleko"
07.11.2018 22:05
Begovic
Begovic: U skadar ima viśe crnogoraca muslimana nego srbi..a nek prica ko kako hoce .samo da vide prezime od A=Z alivodic.bulic.begovic.halunovic.bebezic.basic.osmanagic lumanovic.paljevic i tkd
04.01.2019 13:01
Sale
Sale: Delovi Albanije, nekada i cela zemlja bili su, neki više neki manje, u sastavu srpskih država (pre 860-1394).U periodu vladavine srpskog kralja a zatim cara Stefana Dušana (1331-1355) čitava Albanija osim Drača bila je sastavni dio srpske države.Skadar je bio i prestonica Srbije od 490. do 1171. godine...Prof. dr Kaplan Burović, balkanolog, Albanac srpskog porekla, pre desetak godina vratio se pravoslavnoj veri. On argumentovano tvrdi, a svoju doktorsku tezu odbranio je u SAD-u, da je 75-80 % stanovništva Albanije srpskog korena. Isto tako smatra da je 82 % albanskog naroda na Kosovu i Metohiji srpskog porekla.Tezu akademika Kaplana Burovća da Albanci nisu potomci Ilira i da nisu autohtoni na Balkanu sve više prihvata nauka mnogih balkanskih zemalja, zemalja Evrope i Amerike. Tezu o ilirskom porijeklu Albanaca ocjenjuju kao izmišljeni mit, koji ima političku pozadinu. ..
03.03.2019 13:20
MajorDjura
MajorDjura: Gde ste pravoslavci u Albaniji, nigde vas nema A toliko vas je Ako sada ne pomognete matici Srbiji, ko da niste ni postojali Ne dozvolite da vas se pokolenja stide
24.03.2019 20:02
CRNOGORSKI BAR
CRNOGORSKI BAR: Znaci svi hrabri srbi do jednog (pedesetka iljada bog te mazo bree) su presli u Albance i prodali veru slavnu. Medju tih 50 hiljada ima vjerovatno i Crnogoraca dosta (a sto cemo ima i kod nas neljudi) ali ipak ih ostade 500 (tu racunam i oko 5 hiljada vecinom iz Vrake i ostalih mjesta sto su izbjegli u Crnu Goru). Srpka hrabrost na dijelu!!!
26.09.2019 01:47
Milan Palevic-Mito
Milan Palevic-Mito: Drago mi je citati,ove priloge,o nasem narodu,.moja prva posijeta rodnom,kraju,eto me u posjetu,nasem narodu u albaniju,.cuvajte svoje ime,.pozdrav,iz new zealanda,.
18.09.2020 04:51
aleksandar uzice
aleksandar uzice: Imam daljnu familiju u skadru, žive u samom gradu. Imena su im skroz albanizovana. Radi se o visokoobrazovanim ljudima. Ne smem im reći imena da nemaju neke probleme. Zvali me u posetu, nisam išao sad se kajem.
17.10.2020 13:59
Bogdan
Bogdan : To nije istina večina su crnogorci
08.12.2024 22:01
Оставите коментар
Име / надимак:
Коментар:
Latinična verzija
Пишите нам
Редакција:
barskiportal@gmail.com

Подијелите садржај на:
Izdavač:
Srpska narodna čitaonica - Bar