О несвакидашњој вјеридби у Сутомору: Бојана Николи обећала девет синова, као девет Југовића

Сутоморе, познато љетовалиште и свратиште људи са свих страна, вјероватно је, како често кажу „хроничари“ ове варошице, најживописније „парче“ црногорске обале када  је ријеч о успоменама његових гостију.

Велику већину сутоморских прича и тајни знаних само њиховим актерима и Свевишњем,   свакако, море ће однијети у своју утробу. У највеће дубине, гдје ће их далеко од очију свједока љубоморно сачувати.

Ипак, једну од занимљивијих овдашњих прича  од минулог љета, са задовољством је са „Барским порталом“ подијелила Бојана Начић (25), дјевојка из Косовске Митровице, која, како нам је признала, захваљујући Сутомору увелико живи нови живот. Љепши и срећнији, подразумијева се.

„Већ подуже смо ја и мој момак Никола Савић у вези. Одлучили смо се за први заједнички одмор. За љетовање смо одабрали Сутоморе. Не знам ни сама зашто. Ваљда је, као и све што нам се у животу мање више дешава, у питању била божја воља.

Смјестили смо се у апрартману код љубазног Руса Олега, у улици Цара Лазара. Ми Срби са Космета, улица нашег цара Лазара, косовског мученика, газда из нама најмилије Русије,  а домаћин који брине о руској вили Драган, такође човјек са Космета који у Сутомору живи од рата у покрајини 1999.године.

Рекох себи, нико као Бог не зна да удеси угођај. Осјећала сам се, мало је рећи као код куће.  Одмор, али и провод какав се само пожељети може. Никола, који је рођен у Пришитини, све вријеме ми је  угађао, колико год ми је то понекад и сметало. Био је необичнији него до тада.

Некако много пажљивији, иако на његов однос према мени никада нисам имала ни најмању примједбу. Напротив. Трудио се да се осјећам што могуће боље у Сутомору. И успијевао је у томе“ – прича Бојана за „Барски портал“ своју најдражу причу. Па наставља:

„Примицао се полако и растанак са Сутоморем и дивним људима који су нас угостили. Облачно поподне. Нека на баш уобичајена атмосфера. Био је четвртак. Некако, дан за спавање као створен. Никола и ја смо свуда ишли заједно. Чак и у продавницу за најобичније свакодневне потрепштине.

Легли смо да одспавамо и „напунимо батерије“ за вечерњи излазак. У једном тренутку сам се пробудила и видјела да Николе нема поред мене. Помислила сам да је у дворишту са домаћинима, јер сам чула гласове на тераси испод нашег апартмана. Наставих да спавам.

И таман што ме је сан ухватио, неко ме буди. Отварам очи, а Никола с отвореном кутијом и вјереничким прстеном у њој, испружио руку према мени. Помислила сам за тренутак да сањам. Протрљала сам очи и погледала у његове које су у том тренутку сијале јаче од сунца.

Од узбуђења без ријечи смо и ја и он. Сузе радоснице у нашим очима, па снажан, никад снажнији загрљај. „ДА“ – рекла сам и прије него да ме запросио. Осјећала сам се никада срећније. Тим прије јер се о томе нисмо договарали никада. Просто смо хтјели да вријеме учини своје. А, мој Никола је био одлучнији. Храбрији“ – с пуно емоција свједочи Бојана.

„Знали смо обоје што желимо, али он је учинио први и пресудан корак. Освојио је моје срце за читав живот. И рекла сам му, а то кажем ево и јавно, вама, па објавите гдје год желите: родићу му девет синова. Као девет Југовића. Девет Косоваца. Ако ми Бог да, наравно. Јер све је, понављам, божја воља. Тешко оном ко у Бога не вјерује“ – поручује саговорница нашег портала, која је у сјеверну Косовску Митровицу стигла из родне Племетине, села које се налази такође на Космету.

У скорије вријеме, она и Никола планирају да стану и на „луди камен“. Кажу јунаци ове приче да ће се „Барском порталу“ јавити да испрати и тај догађај, као круну приче која се „родила“ у Сутомору.