Вишеструки је првак Србије, али и Црне Горе. Првак и вицепрвак Балкана и најбољи јуниор Балканског првенства. Бронзан је био на Европском првенству, а највећи успјех до сада му је бронзана медаља на Свјетском првенству. Тако успјешан, а могло би се рећи тек закорачио у живот. Само што је постао пунољетан. Скроман, тих и ненаметљив. Неки други, и са неупоредиво мање значајним одличјима "не силазе" са медија. До кућног васпитања је, несумњиво... Већ је на величанствен начин прославио своју Црну Гору, свој Бар, али и своје мало Сутоморе. Погађате, ријеч је о кик - боксеру Николи Јоветићу.
"Барски портал" посјетио је великог шампиона из малог мјеста. Затичемо га насмијаног и орног за нове успјехе. Од сада у сениорској категорији, будући да је постао пунољетан. Вриједно тренира и наступа за два клуба - Стругар тим из Подгорице и СД Комбат из Смедерева.
"Напорно је. Много се тренира. Веома су честа путовања. Одрицања су велика. Али, све је то дио живота за који сам се опредијелио" - говори Јоветић за наш портал. Овај црногорски репрезентативац све на почетку побројане успјехе остварио је у дисциплини low - kick, у категoријама до 63,5 и 67 кг.
Како признаје, ништа што је остварио не би било могуће да није било разумијевања наставника и професора, будући да су такмичења и тренинзи неријетко изискивали и одсуство са наставе, а тако је и данас.
"Не могу да не поменем најприје моју учитељицу Санелу Гаговић из ОШ "Кекец" у Сутомору, па редом све наставнике и управу ове школе крај које и живим, до садашње разредне Исмете Дабовић у Средњој школи у Бару" - каже Никола. Овај већ и те како остварени спортиста најприје је, још док је био у вртићу, почео да тренира карате у сутоморској секцији подгоричког КК Омладинац, гдје је познати тренер Никола Раковић брзо и лако препознао велики потенцијал млађаног Сутоморанина када је ријеч о његовом таленту за борилачке вјештине. Са само шест година преоријентисао се на кик-бокс. Није се, наравно, покајао. Томе свједоче и невјероватни резултати.
Прве кораке у спорту који је постао његов живот начинио је под надзором свјетског шампиона Ивана Стругара, стицајем околности пријатеља његове породице. Заправо, гледајући Стругарове мечеве на телевизији је, вели, и заволио кик-бокс.
На наше питање да ли има узоре у овом спорту као из топа одгова : "Наравно! То су управо Иван Стругар, због свог рада, посвећености и упорности, као и Никола Стошић, с којим проводим највише времена у сали и на тренинзима, а чији стил ми се највише допада". У последње три године Николу нису заобилазиле ни недаће. Три пута је паузирао по пола године због тешких повреда, због чега је пропустио и многа такмичења. Без дилеме, његове витрине које су и тако пребогате трофејима и медаљама, остале су тиме сиромашније за још један број одличја. Но, не треба сумњати, надокнадиће пропуштено у професионалној каријери која је дошла на ред са његовим пунољетством.
Држава и Општина Бар "жмуре" на успјехе
Нажалост, држава као да не препознаје резултате којима наш саговорник на најбољи начин промовише Црну Гору и њен спорт.
На успјесима су му честитали министри у Влади Црне Горе Славен Радуновић и Маја Вукићевић, која се стално интересује за његове резултате. Када е ријеч о Општини Бар, за све досадашње успјехе само је једном добио позив на пријем код бивше предсједнице СО Милене Божовић, која му је комшиница у Сутомору.
У ријетким појављивањима у медијима Јоветић не пропушта прилику да истакне захвалност свима који кључно доприносе његовим бриљантним резултатима. И овом приликом наводи да су то прије свих - тренери Дејан Павић, Иван Стругар, Пеђа Дурковић и Илија Илић.
Посебну захвалност истиче породици Чамџић и фирми "Пет шоп 101 Далматинац", чија финансијска помоћ му значајно олакшава да се бави спортом и осваја трофеје широм планете.
М. Јовановић