Пејовић: Најаве нових намета и визе Русима нису у интересу развоја туризма
Туризам је кичма економије Црне Горе, али како предсједник Удружења хотела Црне Горе Никола Пејовић истиче, ова привредна грана се суочава са бројним изазовима који могу утицати на њен развој.
Туризам је кичма економије Црне Горе, али како предсједник Удружења хотела Црне Горе Никола Пејовић истиче, ова привредна грана се суочава са бројним изазовима који могу утицати на њен развој.
У разговору за "Дан" Пејовић је детаљно анализирао изазове са којима се хотелска индустрија сусреће, од повећања пореза до лоше авионске доступности и кратке туристичке сезоне.
Према Пејовићевим ријечима, овогодишња туристичка сезона је протекла успјешно, уз позитивне реакције гостију и добре временске услове који су трајали до касне јесени.
"Људи су задовољни. Било је доста топлих дана, и не само у Будви него и у Бару, Херцег Новом, Улцињу, на сјеверу и у централној Црној Гори" – рекао је он.
Ипак, додаје, изазови су бројни, а један од највећих је повећање ПДВ-а на угоститељство, што ће почети да се примјењује од јануара сљедеће године.
"Ми сада плаћамо седам одсто ПДВ-а, а та стопа се подиже на 15 одсто. То је повећање од 105 посто, што је огроман удар на нас" – истиче Пејовић и додаје да овај потез није усклађен са праксом у региону.
"У Албанији, на примјер, ПДВ је шест одсто, а они се брже и боље развијају од нас. Код нас се дешава да смо транзитна земља, гдје људи само пролазе даље ка Албанији" – додао је он.
Поред пореских притисака, Пејовић је указао на проблем лоше авио-доступности Црне Горе.
"Имамо премало авио-компанија, многе нискобуџетне линије су нам укинуте, а то директно утиче на број туриста који долазе – истакао је Пејовић.
Наглашава да су потребна улагања у инфраструктуру, укључујући путеве, железницу и авионски превоз, како би Црна Гора постала приступачнија и атрактивнија дестинација.
Једна од тема која брине хотелске раднике је и увођење виза за руске туристе, што је у складу са политиком Европске уније.
Увођење виза ће додатно смањити број руских туриста, који су већ мање присутни због санкција" – тврди Пејовић.
Сматра да је кључно пронаћи нова тржишта и уложити у маркетинг.
Угоститељи плаћају дупле намете
Пејовић је говорио и о другим наметима који оптерећују угоститеље, као што су накнаде за музички садржај.
"Ми већ плаћамо провајдерима као што су М:тел и Ти Ком, али онда морамо да плаћамо и за музичке лиценце, што је непотребно дупло оптерећење" – истиче он.
"Имамо море и природне љепоте, али морамо више да радимо на промоцији наше земље" – истиче он.
Један од главних изазова је и кратка туристичка сезона, која у Црној Гори траје тек неколико мјесеци.
"Можемо да радимо као у Хрватској, гдје сезона траје шест до осам мјесеци. Имамо услове за то, али недостаје стратегија и маркетиншка подршка" – каже Пејовић.
Упркос бројним изазовима, Пејовић остаје оптимистичан. Он вјерује да Црна Гора има огроман потенцијал, али је потребно да се донесу одговорне одлуке и да се укључе сви релевантни актери.
"Држава мора да разумије да живи од привреде, а не привреда од државе. Морамо уложити у инфраструктуру, рекламу и подршку хотелској индустрији како бисмо створили услове за дугорочни развој" – закључио је Пејовић.
Затварају се мали хотели
Пејовић је указао на то да многи мали хотели прелазе у приватни смјештај због високих намета, што дугорочно угрожава хотелску индустрију.
"Посљедњих година је угашено преко 20 мањих хотела. Ако се овако настави, остаће само велики хотели и ризорти, док ће остали прелазити у приватни смјештај" – упозорава он.
