„Русе и Украјинце покушаћемо да надомјестимо гостима са Запада“
Када је ријеч о званичним подацима о броју туриста, тренутно располажемо само подацима за првих шест мјесеци, а према њима, туристички промет је у периоду од јануара до јула био на истом нивоу као претходне године, док смо у односу на 2019. годину биљежили раст од 17 одсто, саопштила је за "Дан" Ана Трипковић Марковић, директорица Националне туристичке организације Црне Горе.
Међутим, како је додала, располажу и подацима које добијају од локалних туристичких организација на недјељном нивоу. У питању је бројно стање на дан и ти подаци су незванични, али се користе као оквирни показатељ кретања туристичке сезоне. Последњи подаци којима располажу су од 8. августа, а према њима, у Црној Гори је боравило 196 хиљада туриста, што је на истом нивоу у односу на претходну годину. Према истим подацима, највећи број туриста је у Будви, Улцињу, Херцег Новом и Бару. Хотелски смјештај у континуитету биљежи раст у односу на претходне године, те је ове седмице регистрован раст од пет одсто у односу на претходну годину и раст од 18 одсто у поређењу са 2019. годином.
– Док не добијемо званичне податке, као један од најмјеродавнијих показатеља реализације туристичке сезоне, користимо и податке о приходима од боравишне таксе. Према подацима Министарства финансија, приход од боравишне таксе, односно дио прихода који иде у државни буџет, износи 1.273.347,82 еура, што је 3,25 одсто више у односу на исти период претходне године – каже Трипковић Марковић.
Туриста из Србије и БиХ више него 2019. године
• Какво је стање са досадашњом посјећеношћу и бројем ноћења која су остварили туристи са нама традиционалних тржишта – из Србија и Републике Српске (БиХ)?
– Према подацима Монстата, углавном биљежимо добре резултате и растуће трендове када је у питању посјећеност са тих тржишта. Тако смо током првих шест мјесеци текуће године са тржишта Србије имали 117.850 туриста, што је за око 10 одсто више у односу на исти период 2023. године и за 35 одсто у односу на 2019. годину, док је код ноћења забиљежен раст од око 17 одсто у односу на упоредни период претходне године и раст од око 60 одсто у поређењу са 2019. годином. Када је ријеч о тржишту БиХ, остварен је раст од три одсто у поређењу са првих шест мјесеци и раст од 30 одсто у поређењу са 2019. годином, док је код остварених ноћења са овог тржишта забиљежен раст од око девет одсто у односу на 2023. годину, те раст од око 45 одсто у поређењу са 2019. годином.
• Да ли се стратегија НТО ЦГ да се ова текућа сезона фокусира на туристе из Западне Европе, прије свега из Њемачке, Велике Британије и Француске, показала као добитна?
– Фокус на тржишта Велике Британије, Њемачке и Француске није везан само за ову туристичку сезону, већ је дио дугорочне стратегије. Туристи са ових тржишта су углавном високоплатежни гости, што не само да доприноси повећању прихода у туризму, већ и подржава развој одрживог туризма као наш дугорочни циљ. Вјерујемо да је отварање нових авио-линија, али и наше активности, допринијело расту туристичког промета са тих тржишта. Тако смо током првих шест мјесеци ове године биљежили раст од 25 одсто у оствареним доласцима у односу на исти период лани, док је у поређењу са 2019. годином остварен раст од 78 одсто. Када је ријеч о Њемачкој, истакла бих посебно дестинацијски форум гдје је било присутно око 60 њемачких тур-оператора, а и у наредном периоду наставићемо сарадњу са кључним доносиоцима одлука њемачке туристичке индустрије. Ове године ћемо посредством велике маркетиншке кампање имати интензивнију промоцију и путем дигиталних канала, а која ће обухватити тржишта Велике Британије, Њемачке и Француске. Наравно, постоје још нека тржишта у којима видимо велики потенцијал, попут балтичких земаља, Скандинавије, САД и других.
• Шта бисте рекли оним критичарима који стално напомињу да је туриста мање и да нисмо успјели да надомјестимо госте из Русије и Украјине?
– У једном периоду тржишта Русије и Украјине чинила су и до четвртине ноћења, односно петине долазака у туристичком промету Црне Горе. Јасно је да је изостанак туриста из тих земаља пред почетак предсезоне пријетио да значајно утиче на укупан туристички промет. НТО је раније већ заузела стратегију диверзификације туристичког тржишта и у оквирима буџета којим располаже успјела да током претходне године промовише Црну Гору у око 30 земаља свијета. Чињеница да је у 2023. години остварен раст у доласцима туриста од 23,17 одсто у односу на 2022. годину и 11,05 одсто у односу на 2019. годину говори у прилог томе да је изостанак организованих туристичких долазака из Русије и Украјине надомјештен доласцима са других тржишта. Вјерујемо да су и активности НТО један од фактора који је томе допринио.
• Са становишта НТО ЦГ, која је у свакодневном додиру са туристима, које су то ствари које треба исправити кад је наша туристичка понуда у питању?
– Кључно је унаприједити инфраструктуру, али и смјештајне капацитете у мање развијеним подручјима која имају велики потенцијал, али су мање позната. Потребно је додатно диверсификовати туристичку понуду и обогатити је садржајима, попут културних тура, гастрономских искустава, велнеса. Туристи све више траже аутентична и јединствена искуства, па би ширење понуде у овом правцу могло знатно допринијети повећању посјете. Још један важан аспект је континуирана едукација туристичких радника како би се подигао ниво услуге и осигурало да сваки посјетилац доживи најбоље могуће искуство. Задовољни гости су најбољи амбасадори наше земље и њихова позитивна искуства кључна су за афирмацију дестинације. Коначно, важно је даље развијати и одржавати стратегије одрживог туризма. Туристи данас све више цијене дестинације које његују одрживост, па би додатне иницијативе у том правцу могле повећати атрактивност Црне Горе на глобалном тржишту.
(ДАН)
