Уназад четири године грађани Црне Горе не одмарају од избора – имали смо ванредне парламентарне изборе, два круга предсједничких избора, локалне изборе у многим црногорским општинама, а дио њих ће се и поновити због неуспјешног формирања власти.
Уз толико изборних процеса примјетно је и смањење процента излазности бирачког тијела. Политички аналитичар Стефан Ђукић сматра да уопште није изненађујуће што расте апстиненција.
"Штавише, спорије се повећава број људи који не желе да излазе на изборе, него што су то политичари заслужили и наравно да је сва кривица на њима. Зато што поготово сада када имамо сталне смјене власти, не може више да се продаје прича, већ се просто очекује да промјена и лица и партија донесе и неке квалитативне промјене или макар програмске промјене у вођењу града и државе. Пошто се то не дешава и сви смо тога свјесни, или се не дешава довољно снажно, недовољно примјетно или не под темама до којих је одређеном броју бирача стало, одустаје се од гласања – казао је Ђукић за "Дан".
Он наглашава да је раније била могућност да грађани гласају против некога, а сада све мање постоји та мотивација зато што "онај други дјелује све мање и мање страшан, ко год да је он".
"Прије је имало смисла плашити сопствено бирачко тијело, "само да не дођу они на власт" или "да не остану они на власти". Сада када те разлике дјелују све мање", онда је и таква мотивација спласнула, навео је Ђукић.
Посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин казао је за "Дан" да Црна Гора и њени грађани полако улазе у тинејџерске дане демократије.
"Тек смо прије четири године научили прве кораке. Овај процес подразумијева увијек већи број изборних циклуса у првим годинама. Нажалост, олако дата обећања током изборних кампања и њихово неостваривање довело је до разочарења код једног броја бирача и то управо оних који су били за промјене 2020. године", оцјењује Добричанин.
Он је апеловао на грађане да схвате да је за политичке промјене након дугогодишњих владавина потребно вријеме и да су оне код нас покренуте 30. августа. За Добричанина је неприхватљиво да се одабере пут апстиненције од избора "јер то значи да не учествујете у свеукупном политичком путу Црне Горе иако је тај пут јако битан за све нас грађане".
Посланик Социјалдемократа Никола Зиројевић сматра да је управо учесталост избора један од разлога зашто грађани све мање излазе на изборе.
"Мислим да су се грађани више уморили од избора, ми смо од тих редовних парламентарних избора 2020. имали огроман број изборних процеса. Са друге стране, имамо и разочараност грађана у политику и политичаре, поготово након промјена 2020. године – грађани који су гласали за промјене имали су изузетно висока очекивања, а оно што су добили ни на који начин не одговара ономе што су очекивали", казао је Зиројевић за "Дан".
Сматра да из дана у дан повјерење у политику, политичаре и политичке партије опада, те да су грађани све више разочарани због тога што се резултати не испоручују.
"Све то што се у претходне четири године догађало у Црној Гори, један период велике нестабилности, довело је до тога да са неких традиционалних 75 одсто постанемо држава у којој је излазност 50–55 одсто, закључује Зиројевић.
Како повратити бирачко тијело, кључно је питање, а Ђукић сматра да је одговор лак, иако у пракси дјелује тешко оствариво – а то је да заиста почну да се примјећују неке промјене.
- Имали смо у претходним данима ову злоупотребу службеног возила, није битно да ли је неко злоупотријебио хеликоптер или аутомобил на два минута. Принцип је тај који бираче тјера у незадовољство, у апстиненцију, у коментаре "сви су исти", па иако можда нису исти, понављање лоших пракси и у мањој мјери производи такав осјећај, наводи Ђукић.
Сматра и да се ДПС-у много више праштало него што се прашта овим сада странкама.
"Али ове странке су дошле на обећању да ће бити боље. Ове странке су дошле на обећању да се неће бавити ухљебљивањем својих кадрова, да се неће бавити корупцијом, да неће бранити своје партијске саборце од криминалних и сличних оптужби само зато што су у истој партији. И онда када видимо да они све те ствари раде, па није битно што је то можда десет пута или сто пута мање него раније, довољно је да раде и да је начин на који ми њих посматрамо оштар, али с правом оштар", закључује Ђукић.
