Руски стручњаци нам куцају на врата, али не умијемо да их задржимо
Као и током Октобарске револуције, Црна Гора поново постаје уточиште за Русе који напуштају своју земљу због кризе и ратних догађања, само што данас, у свијету глобалне економије и дигиталних номада, Црна Гора има прилику да искористи овај талас миграција на начин који може донијети дугорочну корист.
Како би то постигла, потребно је да се предузму стратешки кораци који ће привући високообразоване појединце и омогућити им да допринесу развоју земље.
Револуција 1917. године донијела је тектонске промјене у Русији, али и широм Европе, изазвавши таласе избјеглица које су бјежале пред бољшевицима. Црна Гора је постала једно од уточишта за руску елиту и оне који су тражили спас од новог поретка. Стотинама Руса пружено је уточиште на овим просторима, а многи од њих остали су у Црној Гори и постали дио њене историје и културе. Данас, више од једног вијека касније, Црна Гора се поново суочава с таласом руских избјеглица, овог пута због рата у Украјини. Да ли је Црна Гора искористила ову ситуацију како би привукла талентоване и образоване људе који могу допринијети њеном развоју?
Према неким историјским подацима, у првом избјегличком таласу након почетка револуције само у Перазића до бродом је стигло од 500 до 700 руских избјеглица.
Међу њима је био велики број официра из царске војске, припадника племства и интелектуалаца и умјетника. Њихов долазак донио је нову енергију црногорској културној сцени, али и изазове, будући да се тадашња Црна Гора још борила са посљедицама Првог свјетског рата и суочавала се са политичким превирањима. Многи Руси нашли су уточиште у црногорским градовима попут Цетиња и Котора, а трагови њиховог присуства могу се наћи и данас. Неколико руских породица интегрисало се у црногорско друштво, доносећи са собом своју културу, обичаје и вјеру.
У Црној Гори пописано 13.550 Руса
Према подацима са пописа становништва чији су резултати недавно саопштени, од 46.878 оних који имају страно држављанство, а живе у Црној Гори, највише је Руса и Срба. Из те двије земље долази више од половине странаца у Црној Гори.
По националној, односно етничкој припадности, на нивоу Црне Горе, Руси су по бројности на петом мјесту и има их 13.550.
Руси су након обнове независности Црне Горе 2006. почели масовније да купују некретнине, а у великом броју су дошли и након почетка рата у Украјини 2022. године. У рубрици о матерњем језику, 14.731 особа се изјаснило да говори руски, и по томе су на петом мјесту у Црној Гори, иза оних који говоре српски, црногорски, босански и албански. Занимљиво је да је већи број оних који говоре руски од оних који се тако национално изјашњавају.
Данас, више од једног вијека касније, Црна Гора поново постаје дестинација за руске избјеглице. Рат у Украјини, који је започео 2022. године, изазвао је нови талас миграција из Русије. Овог пута Руси бјеже не само због војних сукоба, већ и због економских санкција и политичког притиска унутар саме Русије.
То су углавном високообразовани људи, предузетници, ИТ стручњаци и интелектуалци. Због либералне политике виза и релативно повољних услова живота, многи су изабрали нашу земљу као привремено или стално пребивалиште. Званични подаци показују да је број руских држављана у Црној Гори знатно порастао од почетка рата у Украјини.
Аналитичар Предраг Зечевић подсјећа да смо у прошлости, када је у Краљевини СХС била Зетска бановина, након Октобарске револуције, имали прилив изузетно образованих људи из Русије, али их нисмо адекватно искористили.
"Њихов учинак био је задивљујући у појединим сегментима. Данас је ситуација слична, али су могућности знатно веће. Тренутна корист за Црну Гору од ових кадрова већ је примјетна кроз њихове инвестиције у некретнине, личну потрошњу, туризам и јачање одређених сектора, попут ИТ-а, што доприноси економском расту. Међутим, потенцијал је далеко већи. Ако бисмо успјешно интегрисали те стручњаке у наш економски систем, могли бисмо добити високопродуктивне ИТ компаније, иновативне стартапове и развојно оријентисане пројекте, што би имало дугорочан позитиван утицај на нашу привреду. Ови људи не доносе само капитал, већ и знање, везе са међународним тржиштима и прилике за запошљавање локалне радне снаге. Њихов допринос могао би бити кључан за прелазак Црне Горе ка економији базираној на знању и иновацијама" – каже Зечевић за "Дан".
Јасно је да Црна Гора има прилику да предузме кораке како би искористила талас руских избјеглица у своју корист. Потребно је развити конкретне програме који ће мотивисати руске стручњаке да остану у нашој земљи и дају допринос њеном друштвеном и економском развоју. Олакшавање процедура за добијање дозвола за рад и пребивалиште, као и подршка при покретању бизниса, могу бити кључни фактори у овом процесу.
Потребне су субвенције
Предраг Зечевић наглашава да Црна Гора може задржати оне који су дошли код нас да на миру раде, посебно квалификоване ИТ стручњаке, кроз неколико кључних корака које подразумијевају одређене субвенције.
"Прво, потребно је створити повољан пословни амбијент са олакшицама у вези са радним дозволама, опорезивањем и регистрацијом предузећа. ИТ сектор захтијева флексибилност и брзину у започињању посла, па би поједностављени бирократски процеси могли знатно помоћи. Друго, квалитет инфраструктуре, нарочито интернет мреже и радних простора, мора бити на високом нивоу. Треће, неопходно је пружити подршку интеграцији кроз језичке курсеве, прилагођене правне савјете и друштвене програме који би ове људе укључили у локалну заједницу онако како заслужују, јер они највише троше као туристи. Коначно, конкурентни животни стандард и повољна пореска политика за ИТ сектор могли би створити додатну мотивацију за њихов останак" – каже Зечевић.
