Јоница: Политичари неодговорни према питању избора судија Уставног суда

За владавину права неопходан је Уставни суд у којем ће бити судије које, осим стручности, знања и интегритета, имају емпатију према грађанима због неправди које трпе од разних грана власти и политичких елита, оцијенила је кандидат за судију Уставног суда Снежана Јоница.

Она је, у интервјуу агенцији МИНА, казала да је забринута због односа политичких субјеката према избору судија Уставног суда, првенствено као грађанка Црне Горе, али и као правница која добро познаје важност Уставног суда за државу и њене грађане и посљедице тренутног стања.

Јоница сматра да су, независно од исхода њене кандидатуре, сви политички субјекти показали у континуитету значајан ниво неодговорности на ову тему.

"Чињеница да је на политичкој сцени много више потенцирана потреба деблокаде Уставног суда због одржавања избора, него због неопходности да грађани остварују своје право на уставносудску заштиту у преко 3.000 уставних жалби, говори да у овом тренутку партије одлуку не доносе на основу оног што је потребно грађанима, већ њиховим политичким плановима"-оцијенила је Јоница.

Она је казала да не спори важност одлучивања Уставног суда у изборним споровима.

"Већ спорим несразмјерну брижност према изборним процесима у којима партије остварују своја права и интересе у односу на недостатак стварне бриге за многобројне процесе у којима грађани покушавају да остваре или заштите своја Уставом загарантована права"-рекла је Јоница.

Како је навела, у прилог тој тврдњи говори и то да су у поступку усвајања буџета за ову годину посланици и Влада поднијели 119 амандмана на разне буџетске ставке.

Јоница је казала да је упечатјиво да, „у јеку бриге за Уставни суд“, никоме од њих није пало на памет да поднесе амандман којим се повећавају средства за тај суд, и поред свијести о његовим недовољним финансијским и кадровским капацитетима, који ће, према њеним ријечима, бити огромна препрека за ажурирање рјешавања заосталих предмета, чак и кад се и ако се изаберу све судије.

Она је казала да је у првом члану Устава записано да је Црна Гора држава заснована на владавини права, али да се сваког дана суочавамо са доказима да је та реченица само „мртво слово на папиру“.

"О Црној Гори као држави заснованој на владавини права можемо говорити када право и закон буду једнаки за све, кад се уједначи судска пракса, судови престану да доносе различите одлуке у потпуно истовјетним предметима, када најпростији судски предмети не буду трајали по пар година, инспекције постану страх и трепет за оне који крше закон, а не ризик за оне које који им се обраћају за заштиту права и отклањање незаконитости"-нагласила је Јоница.

Она је истакла да је за владавину права неопходан и Уставни суд у којем ће бити судије којем осим стручности, знања и интегритета, имају емпатију према грађанима због неправди које трпе од разних грана власти и политичких елита.

Према ријечима Јонице, у Уставном суду требало би да буду судије које су спремне да уложе енергију и знање да се приликом одлучивања суд много више посвети бризи о заштити права грађана, како не би био доживљаван само као пролазна станица ка Стразбуру, као мјесту гдје се иде по правду.

"Када најчешће изговарана реченица код оних који се боре за остваривање или заштиту својих права не буде: Ићи ћу ако треба до Стразбура, већ почну говорити: Ићи ћу ако треба и до Уставног суда- моћи ћемо рећи да је Јустиција коначно дошла и у Црну Гору"-поручила је Јоница.

Она је казала да се четврти пут пријавила на јавни позив за избор судија Уставног суда јер је увјерена да може да допринесе подизању угледа суда, повећању квалитета одлука, ефикасности њиховог доношења, транспарентности у раду, као и јачању осјећаја емпатије у суду према грађанима који се обраћају тој институцији.

"Сматрам да животно и професионално искуство, током којег сам се често и лично суочавала са многобројним и очигледним слабостима државе у заштити права грађана, представља савршен додатак мојим стручним референцама и чини ме кредиблним кандидатом који може да допринесе рјешавању сада већ веома нагомиланих проблема у Уставном суду"-рекла је Јоница.

Она је казала да је по својим животним искуствима много ближа сваком грађанину Црне Горе који се суочава са неправдом него било којој власти, односно партији.

"Евидентно је да сви који одлучују у Скупштини добро знају да сам кандидат којег нико од њих, али и нико други не би могао ни да помисли да назове и „интервенише“ у неком предмету, и да бих о сваком предмету одлучивала искључиво по својем знању и савјести"-додала је Јоница.

Она је указала да, према Уставу и закону, судија Уставног суда не може бити члан политичке партије, додајући да није прописано ограничење о којем се говори “да кандидат није био члан политичке партије у задњих пет година”.

Јоница је истакла да није чланица ниједне политичке партије више од пола године, а да јој је посланичка функција престала прије више од шест година.

Јоница је казала да њен ранији политички ангажман не може бити законска сметња, а да је друго питање да ли може бити “политичка”.

"Може, ако критеријум буде политичка подобност. Управо то ме може дисквалификовати јер нисам ни члан, симпатизер, нити гласач ниједне политичке партије која партиципира у Скупштини.

Дакле, ниједном политичком субјекту који учествује у одлучивању нијесам политички подобна"-рекла је Јоница.

Она је подсјетила на недавне изјаве политичара о ранијем начину избора судија Уставног суда.

"Социјалемократска партија (СДП) је тада предложила господина Миодрага Иличковића. Јавност је знала за његов дугогодишњи партијски активизам.

Али и за ауторитет, интегритет и знање да буде судија Уставног суда.

Био је дугогодишњи потпредсједник СДП-а. Данас је његов рад, као судије, након скоро деценију, позитивно оцијењен у јавности"-рекао је недавно предсједник СДП-а Рашко Коњевић.

Јоница је казала да њу није предложио ниједан политички субјект, већ да се сама кандидовала за судију Уставног суда.

Она је поручила да се нада да ће критеријум за одлучивање приликом избора судија бити управо знање, стручност и лични интегритет.